Brizbejn kao ratna zona
Poređenja radi, nivo reke prilikom katastrofalne nepogode iz 1974. godine bio je 5,45 metara, 1841. tačno 8,43 metra, a 1893. godine 8,35 metara. Veruje se, da je kontrolisano ispuštanje vode iz sabirnog rezervoara Vajvanhou pomoglo da Brizbejn ne doživi još jednu katastrofu.
Grad, ipak, pliva u vodi i ostaće još najmanje nekoliko dana ovekovečen u otužnim slikama koje obilaze ceo svet. Na pretpostavljenom nivou reke od 4,6 metara, izračunato je da će 11.900 poseda biti potpuno pod vodom, a 14.700 parcijalno pogođeno. Gradonačelnik Brizbejna Kempel Njumen je ovim brojkama dodao i 2.500 potpuno potopljenih firmi i 2.500 onih koje će biti delom potopljene.
Njumen je dodao da je snabdevanje grada vodom za piće obezbeđeno i potpuno sigurno "uprkos brojnim glasinama koje kruže okolo" i da nema bojazni od eventualnog nestanka struje koje bi prekinulo snabdevanje.
- Molim vas da ne punite kade vodom. Budite razumni kada je reč o korišćenju pitke vode - izjavio je Njumen.
Udar ciklona krajem januara?Iako su žitelji Brizbejna doživeli olakšanje jer reka nije dostigla planiranu tačku, trebaće mnogo dana da se voda povuče. Monsunska situacija se zadržala iznad severnog Kvinslenda i severnog Koralnog mora, pa meteorolozi predviđaju još kiše za prenatopljenu državu, a nije isključena ni mogućnost ciklona koji se predviđa za 28. januar. |
Iz Enerdžeksa su u četvrtak saopštili da je na jugoistoku Kvinslenda oko 125.000 domova bez struje. Od toga je 80.000 njih na području Brizbejna, 30.000 u Ipsviču i okolnim naseljima, 4.200 u Lokjer Vejliju, a ostatak u Redklifu, Gimpiju, Loganu, Sanšajn Kostu. Pojedina naselja u Brizbejnu su preventivno isključena jer se očekivalo da će voda stići do velikih trafo-stanica u njihovoj blizini.
Premijerka Ana Blaj je izjavila da Brizbejn liči na "posleratnu zonu".
- Moramo znati da je priroda učinila šokantnu i razarajuću štetu. Ljudi sada žive u okruženju koju nazivam zonom posle rata. Tri četvrtine moje države preživljava ono što se retko viđa na TV ekranima.
U svom emotivnom nastupu premijerka Blaj je jedva uspevala da sakrije suze.
- Dok tugujemo nad onim što smo izgubili, i dok saosećamo sa porodicama i prijateljima koji su suočeni sa onim što ih očekuje u budućnosti, želim da vas podsetim ko smo mi. Mi smo Kvinslenđani. Mi smo oni koji padnu od udarca, ali opet ustaju.
U četvrtak ujutro bilo je lakše nabrojati koja gradska naselja uz reku i u širem gradskom području nisu poplavljena od onih koja jesu. Policija je imala mnogo posla da spreči radoznalim posmatračima prilazak potopljenim mestima. Iako je autobuski saobraćaj prema gradu prekinut, a ljudima se savetovalo da ne putuju kolima prema centru grada, znatiželjnici su stizali biciklima i trotinetima, obavezno noseći kamere da zabeleže nešto što se viđa jednom u 100 godina.
Oni koji su noć između srede i četvrtka proveli u centrima za evakuaciju ili kod rodbine i prijatelja u sigurnijim naseljima, dalje od reke, požurili su da u četvrtak pre podne dođu bar u blizinu svojih kuća i imanja i vide šta im je voda uništila. Oko podne u četvrtak je javljeno da je tako jedan muškarac iz naselja Đurak pokušao da dođe do svoje kuće i udavio se. Zvanično, bila je to 13. žrtva poplava.
Uz silne poslove, policija ima problem da nadgleda naselja iz kojih su ljudi otišli jer ima i onih koji bi da iskoriste takvu situaciju i ukradu ponešto iz napuštenih domova. U sredu su uhvaćena trojica muškaraca koji su pokušali da ukradu dva mala čamca iz brizbejnske reke.
- Na nesreću, još ima ljudi koji bi u ovim očajnim vremenima izašli napolje u pokušaju da učine još gorom sudbinu onih koji su izbegli - izjavio je policijski komesar Jan Stjuart.
Srbin na vrhu bora
Zoran Lazović, predsednik CŠO "Sveti Nikola" iz Vajkola, stanuje u naselju Džindili. U sredu je voda u prizemlju njegove kuće dostigla visinu od 80 centimetara.
- Gledao sam sa balkona kako voda valja i nosi kante za smeće i gume od automobila prema mojoj kući. Neverovatno kojom brzinom je to išlo. Supruga Mirjana i ja nismo hteli da napuštamo kuću. Negde iza ponoći došle su spasilačke ekipe i hteli su da nas evakuišu. Kažu da ih je poslala moja kćerka. Nisam hteo i rekao sam im da u blizini kuće imam visok bor pa da ću se na njega popeti ukoliko zatreba. Danas je mnogo bolje. Voda se povukla, ali je ostavila ogromne količine blata i smeća.
Zoran pamti i poplavu iz 1974. godine.
- Obe su bile strašne, ali je ona bila nekako neočekivanija i sve se brže dogodilo. Moja kuća tada nije bila pogođena jer sam stanovao u naselju Dara i s brda sam gledao kako u drugim naseljima nestaju krovovi kuća pod vodom. Ovu smo nekako očekivali i bili spremniji, a i mediji su odigrali svoju ulogu.
Zoran je sa rukovodiocima CŠO u utorak odlučio da se planirani organizovani doček srpske Nove godine u Brizbejnu otkaže.
- Nije u redu da se veselimo dok drugi pate. Pa, nedavno smo organizovali skupljanje pomoći za stradale, a sada smo i mi među stradalima i nije lepo da se radujemo u sredini koja strada - istakao je Zoran.
U Džindiliju živi i Goran Kovačević. On je već od utorka primio u svoju kuću, na višem delu, kumove iz istog naselja, Tomu Marčetu i njegovu suprugu Nevenku. Tomo se u sredu, ipak, vratio da bude u svojoj kući kako bi je sačuvao od lopova, a u četvrtak je nakon povlačenja vode nameravao da se i potpuno vrati u dom.
- Žao mi je i našeg zemljaka, Slavka Nikolića, iz ovog istog naselja. Nedavno je čovek potpuno renovirao kuću, a sada je poplavljena. On je otišao kod prijatelja Vlade Hadživukovića u naselje Seventin Majls Rok - priča Goran i dodaje da se situacija u četvrtak po podne značajno promenila nabolje.