Če Gevara gost kod Kusturice

Gael Garsija Bernal će pored glavne role u Kusturicinom filmu, uskoro zaigrati po drugi put u ulozi oca

Umetnik rođen u Gvadalahari, snimio je tridesetak filmova jer je pred kameru prvi put kročio kada je proslavio prvi rođendan. Slavu je stekao radeći sa Pedrom Almodovarom, Alehandrom Gonzalesom Inarituom, Dejvidom Atvudom, Valterom Salesom, “oskarovcem” Majklom Gondrijem.

Kada je upitan da li je revolucionar, s obzirom na to da je glumio dva puta Če Gevaru, prvi put u filmu “Fidel” Dejvida Atvuda i drugi put u Salesovom “Dnevniku jednog motocikliste”, glumac je izjavio:

„Mislim da je Merilin Menson za sebe rekao da je revolucionar do samouništenja, ne znam... Mislim da su revolucije danas moguće bez nasilja, stvari je moguće menjati ako u sebi nosite klicu idealizma. Revolucije moraju biti mirne jer ih je lakše sprovesti nego u prošlim vremenima“.

Gael Garsija Bernal je izrazio veliko zadovoljstvo što je u Srbiji i da je prosto oduševljen prirodom i lepotom Drvengrada.

"Drvene kuće vas podsete kako su jednostavno ljudi živeli. Zatreba im kuća, odu u šumu, naprave građu, zatreba im voda iskopaju bunar... Za nas iz velikih gradova, doživljaj je ravan čudu.“, rekao je Bernal.

Na pitanje kada bi mogao da psotane deo neke promene u stvarnom životu, šta bi to bilo, Bernal je izjavio da je fasiniran Meksičkom revolucijom. Njegov najnoviji film „Revolucija“ sastavljen iz deset priča, koji je bio na Kustendorfu govori o višedecenijskim promena u Mexicu.

"Povod za “Revoluciju” bila je stota godišnjica velikih promena u Meksiku i dvestota godišnjica nezavisnosti moje države, kao i uzbudljiva uloga Panča Vilje u ovom preobražaju. Bila je to snažna, moćna revolucija, ona je “zacementirala” stvari koje i danas važe u mojoj zemlji.

Na pitanje kakav je značaj revolucije stotinu godina kasnije, glumac je odgovorio da je idalje ogroman.

„Meksiko se graniči sa SAD, a desio se socijalistički prevrat. Sa jedne strane, privatno vlasništvo postalo je svetinja, ljudi su kroz agrarnu reformu dobili zemlju, a pre toga ništa nisu imali. Još je važnije, da od tada Meksiko čuva svoje prirodne resurse koji ne mogu biti privatizovani.“

Bernal u Almodovarovom "Lošem vaspitanju"