"Gde ćemo za Božić? U kafić, na pelinkovac!"

Talas turbo folka, dima od cigareta i mirisa alkohola zapljusnuo je "ekipu" petorice momaka kada su otvorili zamagljena vrata prepunog kafića. "Ženskaroš me prevario, hej", "Da se nađemo na pola puta", "Dovela si me do ludila", smenjuju se stihovi. Spremni za provod sedaju za sto. Dižu ruke. Žurka počinje.

I dok devojka u kratkoj suknji uveliko "talasa" na stolici, u kafić nadire sve više ljudi, a konobari su u predhisteričnom stanju. "Čista votka, pelinkovac, jedan džoni", smenjuju se porudžbine. Ispijaju se litri alkohola. Uobičajeni provod za vikend, reklo bi se. Osim što se sve ovo dešava tačno u podne. U kafiću u centru Kruševca. I to na Božić.

Neki novi običaji odomaćili su se među omladinom grada pod Bagdalom. U kafićima, klubovima, kafanama, gužva je čak i veća nego za doček Nove godine. I to ne samo uveče. A sve počinje kada se još oko 11 sati okupe kod najveće kineske radnje koja "krasi" nekadašnji restoran najstarijeg hotela u gradu. Dogovaraju se. Kuda na "božićnu žurku"?

"Da li ćemo u 'Operu' ili u 'Idolo'. Ili u 'Salsu', 'Zamak' ili 'A priori'. Kud? Imaju li svi žurku danas", premišlja se grupa srednjoškolaca. Istu dilemu imaju i drugi. Među njima su i brucoši koji su za praznike došli iz Beograda. Takvog provoda, kažu, u prestonici nema.

Posle kraćeg vaganja, odluka pada. Kreću u kafić nadomak bioskopa "Kruševac". Tamo je, tvrde, najbolji provod. Prati ih "glavobolja od vina", kada krenu kući, a još ni tri sata posle podne nije prošlo...

"Izgleda da ko god da je dobio neke pare kao položajnik, sada je došao ovde da ih potroši", u šali komentariše jedan od konobara.

Oko četiri sata iznenadno zatišje. Gosti odlaze. Stanari zgrade iznad kafića mogu da odahnu. Ali, samo nakratko. Očekuje se i druga "božićna smena". Počinje ponovo gužva već posle devet sati uveče. Grupice mladih sakupljaju se sada "Kod fontane". A onda, pravac glavna štrafta - od "Sata" do kraja "Zakićeve". Na temperaturi oko nule sedmog januara uveče uporno je šetala kruševačka omladina.

Nekoliko puta gore-dole, da se bude viđen. I potom, ponovo juriš na kafiće. Pod stampedom gostiju i okupacije šankova pretvaraju se ovi lokali u prave diskoteke. Provod sada već dobija svoju "hardkor" verziju, kako to vole da kažu konobari.

"Mešaj piće, pomešaj mladiće", "Ih, lele, što se ne ubih", "Nisam laka, al` se bojim da ćeš to da pomisliš", odjekuje iz kafića, "Ja baraba, sve je džaba"...

I dok su mu deca proslavljala Božić u kafiću, druga muka je mučila Kruševljanina Miljana D. "Koliki nekada komunistički staž, toliki sada badnjak", promrmljao je on dok se penjao uz stepenice zgrade u kruševačkom naselju Rasadnik. Nekada je, kaže, u ulazu sa tridesetak stanova uoči Badnje večeri moglo da se izbroji najviše dva ili tri badnjaka naslonjena na zid pored vrata. Sada je, dodaje, drugačije.

"Hvala Bogu, danas svi slave Božić. Ali, čudno je to, pa i pomalo smešno kako sada najveći i najskuplji badnjak od prodavaca na trotoaru ispred samoposluge u našem naselju traže baš oni koji nikada ranije slavili nisu. Oni i pucaju sa terase po celu noć uoči Božića kada unesu badnjak", kaže on.

Miljan badnjak sa tezgi ne kupuje. Sam ga seče. Svakog šestog januara on odlazi u šumu Slobodišta, obližnjeg velikog parka. To je običaj koji je doneo iz kopaoničkog sela u kojem je rođen.

"Ja slavim Božić već nekoliko decenija, otkad sam se doselio u ovaj grad. A sada me komšiluk i rodbina uče šta se valja, a šta ne. Ali, neka, bitno je da sada svi poštuju ovaj praznik", priča ovaj Kruševljanin.

Koliko zgrada u naselju Rasadnik, toliko i običaja, dodaje on. Jedni su badnjak uneli u stan u cik zore. Drugi tek po podne. Neki su u tišini proslavljali ovaj praznik u porodičnom okruženju. Ali, nije malo ni onih koji su imali nekoliko desetina gostiju na ručku. Dok su jedni položajnika darovali čarapama i čokoladom, drugi su ga obradovali novčanicom od 100 evra.