Ambasadorka Australije jedva čeka Guču
Njen otac je Poljak, tako da je ona druga generacija imigranata. Išla je u školu sa mnogo dece čiji su roditelji emigrirali iz država nekadašnje Jugoslavije. Zbog svega toga bilo joj je interesantno da bude diplomata u Srbiji.
Da li ste ostali u kontaktu sa prijateljima iz škole koji su sa ovog područja?
- Ne pojedinačno. Ali kada sam imenovana za ambasadora u Srbiji, dobila sam dosta pisama od ljudi koje nisam čula 35 godina. Javili su se i čestitali. Tamo gde sam odrasla bilo je mnogo ljudi iz istočne Evrope, tako da sam odavno upoznata sa prezimenima kao što je Petrović, na primer. Nažalost, tada nisam naučila srpski jezik, ali evo sada učim.
Mnoge diplomate imaju predrasude o Srbiji, najčešće zbog ratova 90-ih. Da li je to i vaš slučaj?
- Nema sumnje da su slike rata iz 90-ih godina izazvale reakcije u australijskom društvu. Ali, mislim da su Srbi voljeni u Australiji. Australijanci ih smatraju dobrim sportistima, naučnicima, inženjerima... Kada sam došla u Beograd, shvatila sam da su se mnoge stvari promenile i imam daleko bolji uvid u kompleksnost Srbije, ali i čitavog regiona. O tome još učim. U Srbiji se ljudi nadaju boljoj budućnosti, država je na putu EU integracija i pokušava da ostavi prošlost za sobom. Bila sam ponosna i bilo mi je drago kada sam imenovana za ambasadora u Srbiji. Stigla sam krajem juna i još se navikavam na život u Beogradu.
Šta vam se dopada, a šta ne?
- Beograd je divan grad i ima puno potencijala. Malo mi smeta gužva u saobraćaju, ali vidim da se dosta radi na poboljšanju puteva, pa sam sigurna da će se vremenom situacija poboljšati. Kulturni život grada je raznovrstan. Stalno ima pozorišnih predstava, koncerata... Beograd svake večeri ponovo oživi. To je divno. Ipak, moj najjači utisak su ljudi koje sam upoznala. Pre svega njihova toplina. Skoro svako koga sretnem, zna ponešto ili poznaje nekog ko živi u Australiji. Oko 100.000 Srba živi u Australiji, a čak 60 odsto je nastavilo i da se služi srpskim jezikom, tako da oni nisu izgubili vezu sa Srbijom. Dopada mi se ponos Beograđana i način na koji vole svoju zemlju.
Da li vas je nešto u Srbiji razočaralo?
- Jedino razočaranje su pojedini prizori u Beogradu. Kada gledate razglednice Beograda, ne vidite stare i oštećene zgrade, smeće na ulicama i grafite. Time sam bila iznenađena. Ali, vidim da se stvari menjaju. I očigledno je da gradske vlasti rade puno na poboljšanju izgleda. Nisam imala puno prilike da putujem po unutrašnjosti Srbije. Do imenovanja nisam nikada bila u Srbiji. Putovala sam po Evropi, ali nikada nisam bila u ovoj regiji.
Koliko su ljudi u Srbiji informisani o Australiji i australijskoj kulturi?
- Iznenađena sam. Uzeću taksiste kao primer. Čim saznaju odakle sam, odmah se ispostavi da su gledali neku emisiju na televiziji, da poznaju nekog ko tamo živi... Lepa stvar u vezi sa mojom zemljom su geografija, flora i fauna koji su zaista jedinstveni. Kengure i koale svuda vole. Mislim da u Srbiji imaju dobar utisak o Australiji, mi smo multikulturalno društvo sa dobrom reputacijom. Veoma mi je drago da su na festivalu u Guči učestvovali umetnici iz moje zemlje. Nisam još bila u Guči, ali se nadam da ću naredne godine.
Istoričarka sa četiri funkcije
Pre dolaska u Beograd, bila je direktor konzularnog odeljenje u ministarstvu spoljnih poslova. U srpsku prestonicu, doputovala je u pratnji supruga, ali i vernog kućnog ljubimca - labradora. Sin i ćerka ostali su da završe školovanje u Kamberi. Priča da se suprug nije protivio selidbi na stari kontinent, jer i sam voli da putuje. Ambasadorka Študert zapravo je četvorostruki ambasador, jer osim u Srbiji, o interesima svoje zemlje brine na nerezidencijalnoj osnovi i u Makedoniji, Rumuniji i Crnoj Gori. Pošto voli da čita, namerava i da se posredstvom domaćih autora upozna sa životom u Srbiji, iako je, nažalost, malo toga prevedeno na engleski jezik. U slobodno vreme slika i uživa u šetnji.
A o njenom radu se svako može informisati na društvenoj mreži Tviter. Uči srpski, ali primećuje da u Srbiji "ima puno ljudi koji govore engleski". |
Kako provodite slobodno vreme?
- Još otkrivam Beograd. Otkrivam restorane, radnje. Ovde je šoping drugačiji nego u Australiji, gde je sve fokusirano na velike šoping centre. Imam sreću da me kao ambasadora pozivaju na razne događaje, gde imam prilike da upoznam zanimljive ljude. Šetam se parkovima, i uživam u smenama godišnjih doba.
Šta vam se najviše dopada od srpskih običaja?
- Tek učim o njima. Dopada mi se srpsko kolo, ali i pesme. Poslednjih meseci nekoliko puta sam prisustvovala raznim godišnjicama i primetila sam koliko se u srpskim pesmama odaje počast vojnicima i ratnicima koji su branili Srbiju. To je divno.
I slava je veoma lep običaj. Da imate dan koji slavite sa porodicom i prijateljima. Do sada me još niko nije pozvao na slavu, ali se nadam da će biti prilike.
A srpski specijalitet?
- Sarma! To je sjajno. Volim tradicionalnu srpsku kuhinju. U restoranu "Dača" sam probala jagnjetinu sa mlekom i kako mi kažemo u Australiji "topila se u ustima!". Bila je divna tako da nastavljam sa degustacijom srpske kuhinje.
Da li ste pre dolaska u Australiji imali kontakte sa srpskom dijasporom?
- U Sidneju sam upoznala vladiku Irinija, ali osim toga pripreme za moj dolazak u Beograd su bile brze.
Moja prva obaveza po dolasku u Srbiju bila je da prisustvujem osnivanju Skupštine dijaspore i Srba u regionu i tamo sam upoznala tri delegata iz Melburna, Sidneja i Perta. Mislim da je ta Skupština sjajna inicijativa i upravo sam sa njima pričala na koji način da se to podrži.
Zanimljivo je da se migranti vrlo lako integrišu u Australiji. Daleko brže nego na primer u državama EU. Zbog čega je to tako?
- Istina da je u Australiji asimilacija nije toliko teška. Ne znam zbog čega je to baš tako, ali sam veoma ponosna što jeste tako. I Australija je ponosna na svoj multikulturalizam.
Da li znate koliko Australijanaca živi u Beogradu?
- Po statistikama 163, ali ako računamo one koji imaju dvojno državljanstvo, onda je broj daleko veći. Upravo pokušavamo da saznamo i napravimo bolju evidenciju.
Ulaganje u saobraćaj
|