Lepe kuće Srbije
Iako u mnogim selima ni putevi ni ostala infrastruktura nisu urađeni, ljudi se takmiče ko će da napravi višu kuću, sa više balkona, koje najčešće ostaju nedovršene i prazne.
Dragoslav Šumarac iz Inženjerske komore Srbije kaže da u Srbiji ima kuće koje su nemalterisane, neokrečene i koje nisu energetski efikasne.
"Zalažemo se za to da pored lepog izgleda, te kuće budu pre svega statički stabilne, ali i da budu jeftine i da štede energiju", rekao je Šumarac.
Prema njegovim rečima, trebalo bi da gradimo kuće koje su jeftinije i koje su energetski efikasne, kao što to rade u Švedskoj i Norveškoj.
"Svaki čovek gradi kuću prema sebi, tako da ovaj priručnik treba da mu kaže kako da locira kuću, kako da je orijentiše u odnosu na strane sveta, kako da je zaštiti od hladnoće, od vetra i gde da stavi razne uređaje", kaže Igor Marić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam.
Projekti su inspirisani najboljim rešenjima tradicionalne srpske arhitekture u ravničarskim, brdskim i planinskim područjima . Gradski arhitekta Beograda Dejan Vasović kaže da naši preci nisu gradili više nego što im treba jer su znali koliko je energetska efikasnost važna.
"I danas te kuće imaju sjajna prirodna rešenja koja bi trebalo da usvojimo i sa stanovišta energetske efikasnosti i ekonomičnosti i racionalnog i prijateljskog odnosa prema prirodi", smatra Vasović.
Prethodnih decenija gradnja kuća inspirisanih tradicionalnim srpskim graditeljstvom bila je retkost. Penzionisani profesor Arhitektonskog fakulteta Božidar Petrović projektovao je više od stotinu kuća uz poštovanje neimarskog nasleđa.
"Koji je to seljak koji je dočeko komšiju da piju kafu ili vruću rakiju na balkonu, takav ne postoji, a pod tremom se odmara i ruča i spava. Kad su me pitali šta sam preuzeo od nasleđa u arhitekturi, ja sam rekao da sam preuzeo strehu i trem", rekao je arhitekta Božidar Petrović.
Stručnjaci savetuju da se upotrebljavaju materijali iz predela gde se gradi, što više drveta i da se što više koriste obnovljivi izvori energije.