Dok bude duša, biće i carstva

Šta biste poručili srpskom narodu za Božić?

- Srbima želim ono što im poručuje i naša epska narodna pesma. S obzirom na to da smo kao država dovedeni u stanje sloma i javne okupacije, setimo se reči Marka Kraljevića: "Pijte Srbi u slavu Božiju i 'rišćanski zakon ispunjujte. Ako jesmo carstvo izgubili. duše naše gubiti nemojmo." Jer, dok bude duša, biće i carstva. Ostanimo sa svetim Vukašinom i sa 700.000 novomučenika jasenovačkih.

Kako biste ocenili stanje u SPC u prvoj godini stolovanja patrijarha Irineja?

- Desilo nam se ono čega smo se najviše plašili, da će SPC posle smrti patrijarha Pavla ući u veliku krizu s nesagledivim posledicama. Oni koji žele da se srpski narod više nikada ne obnovi i da se ne ispuni zavet svetog vladike Nikolaja da se Srbi slože, obože i umnože, sada zadovoljno mogu da trljaju ruke.

Da li je ipak moguće da se problemi do idućeg Božića prevaziđu ili barem delimično saniraju?

- To bi bilo moguće ako bi se kanonski poredak i ustav SPC vratili u središte pažnje našeg crkvenog života, ali, naravno, ne bez hrišćanske ljubavi koja je osnova našega

Moguća izmena svetosavskog predanja   Budući da veliki deo Srba živi u rasejanju, kako gledate na njihov status nakon pojave međupravoslavnih episkopskih konferencija pod predsedništvom carigradskih visokodostojnika? - Danas počivši vladika šumadijski Sava, jedan od najuglednijih srpskih episkopa, još o Savindanu 1997. javno je rekao da u SPC ima snaga koje žele potčinjavanje SPC Carigradskoj patrijaršiji. On je tada istakao da Srbi poštuju Carigradsku patrijaršiju kao svoju majku crkvu, ali da je naša autokefalija nešto što se ne sme dovoditi u pitanje. Nažalost, posle smrti vladike Save nije bilo dovoljno snažnih ličnosti da bi proces fanariotizacije u SPC bio zaustavljen. Tako da sada imamo opasnost izmene bogoslovskog, bogoslužbenog i svetosavskog predanja naše Crkve.

spasenja.

Da li je moguće pregovorima doći do zajedništva hrišćana na nekim novim osnovama?

- Ta priča je ista kao ona o ulasku Srbije u Evropsku uniju. Već godinama obećavaju da će se to desiti u najskorije vreme, a umesto ostvarene utopije, naša država donosi zakone koji ubijaju i ono malo ekonomskog zdravlja i političkih sloboda što nam je ostalo. Tako je i u pregovorima s Vatikanom i protestantima. Navodno, oni nas sve više vole i sve više prihvataju pravoslavni pogled na svet, a u suštini papa stalno naglašava svoj primat, dok protestanti u potpunosti odstupaju od jevanđelja. Postavljaju žene za biskupine i pastorine, "venčavaju homoseksulace", odbacuju celokupnost hrišćanskog morala.

Kakva je onda korist od tih pregovora?

- Od pregovora korist imaju, ali samo finansijsku, profesionalni ekumenisti priključeni na fondove tipa Pro-orijente koji plaćaju njihova putovanja, honorare za predavanja i slične aktivnosti. Narod od toga u dušekorisnom smislu nema ništa, osim gorkog ukusa zasnovanog na osećanju da ga uz političku elitu napušta i deo crkvenog vođstva.

Koliko su Srbi toga svesni jer nas bije glas da smo po pitanju verskog života folklorni tradicionalisti?

- Naš narod nije glup i ume da razlikuje pravu od kriptounijatske vere. Njemu o papi i eventualnom papinom dolasku u Niš 2013. niko ništa ne mora da priča. Dovoljno je podsetiti ga da će papa Benedikt XVI svoju posetu Hrvatskoj 2011. godine "na 60. obljetnicu osnivanja logora Jasenovac" završiti molitvom na grobu "blaženog" Alojzija Stepinca. S druge strane, Srbi imaju svetog novomučenika Vukašina Jasenovačkog, svetog Platona Banjalučkog, svetog Savu Gornjokarlovačkog, svi postradali od ustaške ruke i sa znanjem Vatikana. I Srbi znaju da bi u eventualno ujedinjenoj Crkvi sveci bili ne samo žrtve iz srpskog naroda, već i njihovi zločinci, te da bi, ne daj Bože, došli u situaciju da se molimo svetom Vukašinu i "blaženom" Alojziju.