Gluvi na vapaje umirućih

Rada Trajković, direktor Doma zdravlja u Gračanici

 

Da li će i ko za to snositi odgovornost?
- Niko ne progovara, Beograd nas ne čuje. Uputili smo stotinu pisama nadležnima u Srbiji, na Kosovu, kao i međunarodnoj zajednici, zahtevajući da nam pomognu i urade nešto jer već sto dana su isključeni telefoni u centralnom Kosovu.
 

Jel' se neko oglasio?
- Za sada niko.
 

Iako su u pitanju su životi ljudi?
- Izgleda da jedino nama lekarima nije svejedno, jer imamo osećaj odgovornosti za ljude koji nepravedno stradaju. Po mom uverenju i političarima bi život čoveka treba da bude na prvom mestu.
 

Od kojih ministara očekujete reakciju?
- Trebalo je da se oglasi ministarka za telekomunikacije Jasna Matić, ili barem direktori Telekoma i pošte. Nijednu reč od njih nismo čuli za ova tri meseca.
 

A Ministarstvo za Kosovo i Metohiju?
- Primetila sam da se ministar za KiM Goran Bogdanović trudi, ali su telefoni, struja, i mnoge druge stvari prebačeni u domen drugih ministarstava, tako da on nema nadležnosti u tim oblastima.
 

Kome se onda može ispostaviti račun?
- Sva su ministarstva za ponešto nadležna. Jedni za struju, drugi za telefone... a na kraju niko ne snosi odgovornost. Govore da će se situacija rešiti kad počnu pregovori sa Prištinom, a meni se čini da pregovora neće biti skoro. A nama je bitan svaki dan. Beograd ćuti, svi ćute.
 

Znači, ipak ste prepušteni sami sebi?
- Najteže mi je da gledam srpski narod u enklavama. Beogradu je vidljiv severni deo Kosova. Ali, tamo živi samo trideset odsto kosovskih Srba. Ljudi koji žive u ostalim delovima Kosmeta, ispod Ibra, nisu u ravnopravnom položaju.
 

Srpski političari govore drugačije...
- Šta god da govore, njih je uhvatio sindrom - baš me briga!