Albanka čuva srpsko ognjište

Radovan je 16. septembra ove godine poginuo sa traktora u 47. godini života. Nejač i ostarela svekrva Milica (82) pali su na pleća 30-godišnje Ljume. Srpski jezik je sa lakoćom savladala, ali ne i surovost golijske zime i usamljenost bez komšija, prijatelja i rodbine.

Ljuma je Radisava koji je od nje bio stariji 17 godina upoznala preko agencije koja srpskim neženjama sa Peštera i Golije pomaže da se ožene devojkama iz Albanije.

Kako nam je ispričala, ljubav između nje i njenog pokojnog muža rodila se na prvi pogled. Sreli su se nekoliko puta na druženjima koje ta agencija organizuje, a već nakon tri meseca Radisav je došao u Tiranu da upozna njene roditelje, brata i sestru. Budući tast i tašta ubrzo potom su uzvratili posetu i složili se sa Ljuminom željom da Radisavu bude supruga.

Pomoć humanih Čačanki Ljuma je ovog meseca od Kola srpskih sestara u Čačku dobila namirnice, sredstva za higijenu i garderobu za čitavu porodicu. Ovu pomoć su članice podružnice KSS-a u Lučanima odvezle u selo Guberevo, 20 kilometara udaljeno od Novog Pazara. Dečaci su se najviše obradovali slatkišima i igračkama. Od dana kada su ostali bez oca u kući se racionalno troši svaki dinar a kupovina čokolade i fudbalske lopte postali su luksuz.

- Kada je muž poginuo, ostali smo prepušteni sami sebi. Otišao je u šumu da spremi ogrev za zimu i nikada se nije vratio. Traktor se na nepristupačnom delu šume prevrnuo i prignječio ga. Ostali smo potpuno sami. Najbliža kuća od nas udaljena je 15 kilometara, ali kada padne sneg mi smo bukvalno odsečeni od sveta i tako sve što nam treba moramo da obezbedimo pre prvog snega. Do nas ne stiže ni pošta dok se sneg ne otopi. Živim u domaćinstvu sa dvoje male dece i starom svekrvom koja, mada bolešljiva, još može da pripomogne u domaćinstvu. Plašim se kako ću pomoći nekom od dece ili starici ako se ove zime razbole - kaže zabrinuto Ljuma.

Radisav je sagradio veliku kuću, obezbedio poljoprivrednu mehanizaciju, gajio brojnu stoku po obroncima Golije i brinuo o porodici. Posle njegove pogibije ništa više nije kao pre.

- Kada nas je zadesila ova tragedija moji roditelji i braća zvali su me da se vratum u Tiranu gde sam rođena. Ljubav prema mom Radisavu ipak je prevagnula i odlučila sam da ostanem i gajim našu decu u Guberevu. Ovo je prva zima koju čekamo bez njega. Gladni biti nećemo, ali usamljeni hoćemo svakako - kaže Ljuma.

Ljuma koja već četvrtu godinu živi u Srbiji nema srpsko državljanstvo. Želi da dobije plavi pasoš, jer hoće da nastavi život u Srbiji. Trenutno ova srpska snaja a albanska državljanka ne može da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu za svoje mališane i sebe, pravo na dečji dodatak i druga socijalna davanja. Iz centrale MUP-a u Beogradu Ljuma je dobila čvrsto obećanje da će uskoro dobiti državljanstvo čim iz Albanije pribavi originalni izvod iz knjige rođenih.

Iako prepuštena surovoj sandžačkoj prirodi i zloj sudbini koja je snašla, Ljuma se ne žali na uslove života. Priznaje da ih je tragedija omela u radovima u polju, seno je ostalo na livadi a stoku treba prehraniti. Veli, samo da pregrmi ovu zimu pa će na proleće zasejati njive koje je njen Radisav uzorao i ostavio.