Dijaspora hrani 10 odsto Srbije

Izdržavaju rodbinu: Naši ljudi dolaze u otadžbinu za praznike

Doznake srpske dijaspore, prema podacima Svetske banke, godišnje u Srbiju upumpaju pet milijardi dolara ili 15 odsto nacionalnog dohotka, od čega direktno živi 800.000 ljudi. Prema ovim nalazima, svaki građanin koga izdržava rodbina iz inostranstva prosečno dobija godišnje nešto više od 5.000 evra, što je značajno više od prosečne plate u Srbiji.

- Realan broj građana koje pomaže dijaspora verovatno je značajno veći od 800.000. Sigurno je da je reč o ogromnom novcu. U 2009. godini radilo se o 5,5 milijardi dolara, a ove godine sigurno neće biti manje. Ne treba zanemariti da je to novac koji se direktno unosi u potrošnju. Pogotovo je značajno što se radi o deviznom prilivu, čime se kurs dinara brani da ne dođe do još većih padova - kaže ministar za dijasporu Srđan Srećković.

Srđan Srećković

Međutim, očekivanja ministra Srećkovića mogla bi da se ne obistine, s obzirom na to da Narodna banka Srbije procenjuje da će upravo 2010. godina biti prva u kojoj je zabeležen pad nivoa doznaka, negde do nivoa od nešto manje od tri milijarde evra. Procena NBS-a je da se za prvih osam meseci u Srbiju slilo svega 1,78 milijardi evra doznaka. Prošle godine, u isto vreme, u našu zemlju su na ovaj način ušle 3,24 milijarde.

- Ne mogu da kažem da li će se procena o manjem broju doznaka pokazati tačnom jer smo isti slučaj imali i prošle godine kad je Svetska banka procenila da će zemlje s tradicionalno jakim dijasporama imati manji priliv doznaka, što se u našem slučaju pokazalo kao netačno - kaže Đorđo Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu.

Goran Nikolić

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je veoma teško izračunati čak i približno tačan iznos koji dijaspora šalje ili donosi u Srbiju.

- Ne postoji tačna metoda da se izračunaju sve doznake. Na osnovu podataka iz 10 meseci ove godine, možemo da dođemo do procene da direktne doznake iznose oko 2,5 milijardi evra. Uz to imamo i dodatni priliv od inostranih penzija, što se meri stotinama miliona evra. U 2009. godini doznake su malo precenjene pošto je uračunato i vraćanje stare devizne štednje. Postoje i dodatni prihodi na osnovu poklona i nasledstava iz inostranstva. Suma od 2,5 milijardi evra je ozbiljan novac. Da nema tog priliva, država bi morala svake godine da proda jedan Telekom kako bi održala ovakav standard sa 320 evra plate i 170 evra prosečne penzije - kaže Nikolić.

Po glavi stanovnika 700 dolara

Više od 90 odsto doznaka je ispod 5.000 evra, a tek jedan odsto doznaka je veći od ovog iznosa. Međutim, prosečna visina doznaka koje su preko 50.000 evra iznosi čak 200.000 evra, a taj novac ne odlazi u potrošnju, već ga dijaspora ulaže. Taj deo investicija ide i u privredu, a ministar Srđan Srećković tvrdi da je od 2000. godine do danas srpska dijaspora uložila u otadžbinu oko 550 miliona dolara i zaposlila oko 22.000 radnika.

- Prošle godine su doznake bile rekordne i iznosile su oko 5,5 milijardi dolara, prema podacima Svetske banke, ili 700 dolara po glavi stanovnika. To nas svrstava među 15 država kojima su devizne doznake veoma važan ekonomski faktor - ističe Srećković.

Bolji status za ulagače

Procena CeSID-a je da približno pet miliona građana iz dijaspore šalje novac u Srbiju svake godine. Međutim, ti su iznosi usitnjeni i oni u ukupnoj masi predstavljaju ogroman novac, ali istovremeno ozbiljnijih investicija iz dijaspore u Srbiji nema mnogo.

Analiza Centra pokazuje da 49 odsto ispitanika kaže da bi dijaspori trebalo dati bolji status za ulaganje, dok manje od 10 odsto smatra da dijaspora uopšte i ne treba da ulaže u Srbiju. Anketirani građani, njih 63 odsto, smatraju i da država nije učinila dovoljno da ulagače iz dijaspore ohrabri da krenu u poslovanje u Srbiji, dok manje od četiri procenta smatra da država čini koliko i treba.