Banke za četiri dana zaradile 220 miliona
Prosta računica pokazuje da je sa 10,43 milijarde dinara u petak moglo da se kupi 100 miliona evra, a već juče tih 100 miliona da se proda za 10,65 milijardi dinara, odnosno 220 miliona više. Podaci NBS govore da su banke baš u petak između sebe trgovale u vrednosti 246,7 miliona evra (tu je uključena i kupovina i prodaja), što je najveći dnevni obim trgovine još od oktobra 2008. Kako tvrde ekonomisti, to sigurno nije slučajno...
Ekonomista Milan Kovačević navodi da banke imaju mogućnosti da utiču na kurs i da to koriste da bi dobro zaradile na razlici.
- Čitavo devizno tržište uređuje NBS, a najveći uticaj imaju poslovne banke koje mogu da formiraju kurs kakav žele. One su te koje imaju realne mogućnosti, ali i koristi od toga da se vrednost evra smanji, odnosno poveća u kratkom roku. U proteklih nekoliko dana banke su mnogo zaradile na taj način - navodi Kovačević.
On ističe da banke i inače koriste kurs za povećanje zarade.
- Dok je u menjačnicama razlika kupovnog i prodajnog kursa pristojna, u bankama je ta razlika drastična - podseća Kovačević.
I ekonomista Ivan Nikolić smatra da je vrlo realno da je neko namerno uticao na kurs.
- Neko je mnogo zaradio na kursnoj razlici i to za samo nekoliko dana. Ispada da je u svemu zaista postojala namera. Ali, na nagli pad vrednosti dinara je uticala NBS, koja je najavila da će prošle nedelje emitovati evroobveznice, pa na kraju odustala - objašnjava Nikolić.
Ekonomista Ljubomir Madžar slaže se da je evro mogao namenski da se obori, ali i da ima prirodnih tržišnih uticaja.
- Ne znam koliko je namenski izazvana tolika promena u samo nekoliko dana, ali postoji i ta mogućnost. Na promenu kursa mogu da utiču samo jaki igrači - kaže Madžar.
Stručnjak PKS Dejan Jovović ne veruje da je neko uticao na kurs.
- Pre nekoliko dana pušteno je oko 250 miliona evra da bi se podmirili budžetski korisnici i verovatno je zato evro pao u odnosu na dinar, dok se sada zbog završnih bilansa kupuju evri, pa im raste vrednost - smatra Jovović.