Peticija za prava Srba izbeglih iz Hrvatske

Potpisivanje peticije organizovano je u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i među Srbima u rasejanju - u SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu i evropskim zemljama, i trajaće do 31. januara 2011. godine. Organizatori su dve krovne organizacije srpskih izbeglica iz Hrvatske - Koalicija izbjegličkih udruženja i Asocijacija izbjegličkih i drugih udruženja.

Ova akcija prikupljanja potpisa treba da osnaži peticiju koju je ranije već prihvatilo stotinu izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske, s ciljem da odlože prijem Hrvatske u EU sve dok ne ispoštuje prava svojih izgnanih građana srpske nacionalnosti.

Pravo na potpisivanje peticije imaju srpske izbeglice, zatim Srbi poreklom iz Hrvatske koji su u Srbiji od 1918. godine, kao i drugi građani Srbije koji u toj zemlji imaju bilo kakvu imovinu.

Svi zainteresovani za potpisivanje peticije treba da se obrate Koaliciji udruženja izbjeglica u ulici Kraljice Marije 47/2 u Beogradu ili na telefone 381/11-38-20-250 i 381/063-76-86-837.

Peticija koju su pokrenule ove dve krovne organizacije srpskih izbeglica iz Hrvatske poslata je krajem oktobra na 155 relevantnih adresa, uključujući državne organe Srbije i Hrvatske i UN, Savet Evrope i Evropsku komisiju, OEBS, vlade svih 27 zemalja članica EU, SAD, Rusiju, Kinu, kao i nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Peticija je usledila nakon što je 30. juna Brisel dao saglasnost Hrvatskoj da otvori Poglavlje 23 koje se tiče poštovanja ljudskih prava, a da se u uslovima ne spominje rešavanje problema izbeglih Srba.

U peticiji se od EU traži da u pregovorima sa Hrvatskom ne dozvoli zatvaranje Poglavlja 23 dok ne reši sva otvorena pitanja izbeglica.

"Peticija apsolutno nije uperena protiv Hrvatske, jer verujemo da je i u njenom interesu da nema nezadovoljnih građana, a istovremeno treba da podstakne vlasti Srbije da se adekvatnije založe za prava Srba", rekao je predsednik Koalicije izbjegličkih udruženja Miodrag Linta.

On je naglasio da srpske izbeglice iz Hrvatske nisu zadovoljne što je na sastanku predsednika Srbije Borisa Tadića i Hrvatske Ive Josipovića "koncept temeljnih ljudskih prava zamenjen, konceptom osnovnih potreba".

Linta je objasnio da je u suštini prihvaćen hrvatski koncept koji se svodi na stambeno zbrinjavanje izbeglica, a koji je diskriminatorski budući da je uslovljen povratkom i visokom otkupnom cenom stanova.

"Mi na taj koncept ne pristajemo, jer ključno pitanje nije povratak, već poštovanje prava, a stvar je pojedinca kako će da raspolaže pravima u skladu sa svojim potrebama", naglasio je Linta.

Pre ulaska Hrvatske u EU ili - nikad?!   Predsednik Asocijacije izbjegličkih i drugih udruženja Milojko Budimir istakao je da se peticijom u 12 tačaka traži obnova imovine uništene u ratu i "terorističkim akcijama" ili pravična naknada, kao i vraćanje nasilno oduzete i uzurpirane pokretne i nepokretne imovine.   Milojko Budimir Izbegli Srbi iz Hrvatske zahtevaju da im se vrate stanarska prava ili isplati pravična naknada za nezakonito oduzete stanove, zatim isplatu dinarske i devizne štednje i zaostalih penzija, kao i pravo na rekonvalidaciju radnog staža ostvarenog u Republici Srpskoj Krajini. Oni ne odustaju ni od prava na deonice i akcije ili naknadu za neučestvovanje u procesu privatizacije, a traže i reviziju presuda za ratne zločine donetih u odsustvu okrivljenih i prestanak etnički motivisanih suđenja, kao i završetak ekshumacija i identifikacija nestalih. Budimir je istakao da ova pitanja moraju biti rešena pre ulaska Hrvatske u EU, jer će u suprotnom biti zaboravljena.