“Vikiliks“: Kako je hapšen Radovan?

U diplomatskoj depeši poslatoj 22. oktobra 2008. godine Stejt departmentu iz američke ambasade u Beogradu, navodi se da je Dejan Mihov, tadašnji šef predstavništva Haškog tribunala u Beogradu, rekao predstavnicima SAD da je atmosfera u BIA potpuno drugačija otkad je Saša Vukadinović došao na njeno čelo, jer je saradnja s beogradskom podružnicom Tribunala znatno poboljšana, prenose beogradski mediji.

Rade izvrdavao

"Mihov je rekao da je Bulatović (Rade, raniji direktor BIA) uvek izvrdavao obaveze i davao neproverene informacije. Uporno je izbegavao da odgovori na pitanja Mihova o tome da li je BIA prikupila uzorke DNK ili otiske prstiju tokom istraga o Karadžićevom boravištu", piše u depeši koju prenosi "Glas Srpske".

U poruci iz Ambasade SAD u Beogradu se ističe da su se i njeni kontakti, takođe, poboljšali sa BIA otkad je upravljanje preuzeo Vukadinović.

"On je uvek srdačan prilikom poseta zvaničnika američke ambasade i ističe da želi da bude siguran da će Mladić biti uhapšen na tlu Srbije, kako bi se pokazalo da se u Srbiji poštuje zakon", dodaje se u depeši.

Ambasada SAD u Beogradu izveštava Stejt department i da u Demokratskoj stranci postoji politička volja za zaključenje saradnje sa Haškim tribunalom i prenosi reči tužioca za ratne zločine Siniše Važića da je nekadašnji ministar policije Dragan Jocić (DSS) "mešao politiku u saradnju sa Hagom".

Posle Karadžića sve uznapredovalo

Navodi se i to da je značajan napredak ostvaren posle hapšenja Radovana Karadžića i da je prekogranična saradnja i razmena informacija sa NATO snagama u BiH, takođe, poboljšala mogućnosti Vlade Srbije na ispunjavanju haških obaveza.

"Bliski savetnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića rekao nam je da je Bulatović šest meseci pre formiranja nove vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića, i zbog manjka međunarodnog pritiska", piše u depeši.

U tom dokumentu se navoodi da su posle Karadžićevog hapšenja, Tadić, Rasim Ljajić, Vukčević i drugi zvaničnici javno govorili o važnosti hapšenja preostalih begunaca, ne samo iz pragmatičnih razloga nego i zbog potrebe za pomirenjem s prošlošću.

A šta sa oslobađanjem zločinaca Orića i Haradinaja?

Direktor Saveta za koordinaciju saradnje sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović je, kako se navodi, Ambasadu SAD informisao da vlada planira seriju rasprava o događajima iz devedesetih godina i važnosti rada Haškog tribunala i istakao da će u to biti teško ubediti mnoge Srbe, s obzirom na puštanje iz haškog zatvora Nasera Orića i Ramuša Haradinaja.

U depeši iz 2008. godine se navodi da im je Mihov rekao da će najteži zadatak vlade biti pobediti senzacionalističke i nacionalističke sadržaje koje objavljuju tabloidi, koji uglavnom imaju najveću moć u oblikovanju javnog mišljenja.

Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je rekao državnom sekretaru SAD Hilari Klinton da se srpskim liderima ne može verovati da će ispuniti obećanja i da jedno govore u ličnom kontaktu, a drugo javnosti, navodi se u američkoj diplomatskoj depeši, koju je objavio "Vikiliks".