Srbija u Evropu, rakija u ilegalu

Ne brine me novi zakon: Stevan Smiljanić

Državni zvanični izveštaji o efektima primene ovog zakona - čija suština je u tome da svaki individualni proizvođač koji želi da iznese svoju rakiju iz podruma i proda je negde preko plota mora imati odgovarajuću deklaraciju - još ne postoje. Oni, nezvanični efekti, o kojima se može čuti okolo šljivaka, govore da je država ponovo negde pogrešila.

Po jednoglasnoj oceni i individualnih proizvođača i velikih proizvođača koji izvoze rakiju na tržišta EU i severne Amerike, novi Zakon o rakiji najviše je doprineo stvaranju crnog tržišta i pravog zakonskog haosa. Pored svega, novi Zakon doprineo je i gotovo paradoiksalnoj situaciji da se u buradima samo šumadijskih seljaka danas nalazi više od milion litara rakije koju ne mogu legalno da ponude nikome dalje od svog podruma ili tarabe.

Ivan Bogdanović, direktor kompanije R. B. Global iz Užica koja proizvodi čuvenu sokolovu rakiju, kaže da se, zbog nedonošenja odgovarajućih podzakonskih akata i nekih nelogičnosti u samom Zakonu isti veoma teško primenjuje i otuda se njegovi rezultati ne mogu oceniti prelaznom ocenom.

- Izostanak prateće zakonske regulative, kao i brojna loša zakonska rešenja dodatno su iskomplikovali život i seljaka i velikih proizvođača rakije. U celoj ovoj priči treba otvoreno reći jednu stvar: ako je država htela da donese zakon po preporukama EU, trebala je u tom slučaju da proizvođačima pokaže te preporuke, da svi zajedno vidimo šta nam je činiti, a ne da zakon pišu ljudi koje više interesuje mišljenje Brisela nego Šumadije i Zlatibora - kaže Bogdanović.

Na gubitku i država

Vlasnik firme za proizvodnju rakije Zlatna dolina, Gvozden Kovačević slaže se sa brojnim ocenama da novi zakon nije pomogao ni srpskom seljaku ni velikim proizvođačima. Jedino je, kaže, pomogao nekim ugostiteljima i švercerima.
- Za desetine hiljada kazana, odnosno proizvođača rakije zakon ne važi, niko ih ne kontroliše, postali su siva zona. Stalno me zovu seljaci, nude rakiju, ali ne smemo to da kupimo, kazne su milionske. E, sad, nisu samo seljaci u problemima već i mi, veći proizvođači sa registrovanim rakijama. Za sve je kriva država, a kajmak skidaju ugostitelji jer plaćaju na crno litar rakije 300 dinara, a prodaju čašicu 150-200 dinara. Na gubitku je i država jer nije naplatila milione evra legalnog poreza, samo akciza na litar rakije je oko 90 dinara - kaže Kovačević.

Na gubitku i država i seljaci: Sa jednog od sajmova rakije

On je podsetio da je prvobitni zakon o rakiji izradila radna grupa na čijem čelu je bio profesor Poljoprivrednog fakulteta Ninoslav Nikićević, da je ta verzija prošla javnu raspravu, ali da se onda u skupštinskoj proceduri pojavio potpuno nov zakonski predlog koji je usvojen i koji se trenutno primenjuje.

- Naravno, ni ja niti bilo koji drugi veliki proizvođači rakije u Srbiji nemamo pravo da kažemo da Zakon o rakiji nema dobrih strana, ali suština je, naglašavam, u tome da novi zakon nije doneo nove šljivike i nove izvozne poslove - dodaje Bogadanović.
Novi Zakon doneo je najviše štete seljacima koji su pekli meku rakiju i prodavali je većim firmama koje su je koristile za dalju preradu. Takvih individualnih proizvođača meke rakije u Srbiji je pre donošenja novog zakona bilo blizu 2.000. Koliko je njih u međuvremenu odlučilo da poštuje zakonske odredbe, odnosno da registruje firmu, plati oko 2.500 evra dažbina, angažuje tehnologa i izradi etikete, zvanično nije poznato. Prema nekim nezvaničnim informacijama Udruženja Srpska rakija, broj individualnih proizvođača koji su odlučili da proizvode i prodaju rakiju po novom zakonu ne prelazi pedesetak.

Zakon protiv seljaka

Koliko je i sam zakonodavac nesiguran u svoj zakon, govori podatak da još nije urađen nijedan od desetak potrebnih pratećih propisa, a po saznanjima "Vesti" u proteklih godinu i po izrečeno je tek nekoliko novčanih kazni zbog kršenja zakona.
- Ovaj zakon ne treba da se zove Zakon o rakiji, nego zakon za zajebavanje seljaka. Sve što je država uradila sa ovim zakonom jeste da je još jednom prevarila seljaka, a još jednom pomogla švercerima - kaže Joksim Janković iz Požege.

Stevan Smiljanić, individualni proizvođač rakije iz zlatiborskog sela Ljubiš, kaže da ne brine mnogo o novom zakonu.

- Ja proizvodim rakiju za kuću, prijatelje, a desi se da neki litar ili burence zaluta i malo dalje od Zlatibora. Mislim da ne postoji zakon koji može da mi zabrani da iz mog šljivika proizvodim moju rakiju i poklanjam je prijateljima - kaže Stevan.

U podzlatiborskom selu Šljivovica, kao i u nekoliko sela u Topoli, priznaju da je novi zakon zatvorio jedne rakijske puteve, ali je otvorio druge.

- Umesto da ljudima dozvoli da na neki legalan, ali jeftin način prodaju svoju rakiju, država od seljaka traži da otvara firmu, da ide u štampariju i pravi etiketu, da se nagađa sa poreznicima i raznim inspekcijama. To u selu Šljivovica niko ne radi, ali rakija opet putuje. Istina, malo manje nego ranije, ali putuje prema Sarajevu, Beogradu i kojekuda. Posao distribucije su preuzeli šverceri i oni danas jedino profitiraju na tom zakonu - kaže jedan od proizvođača rakije iz Šljivovice.

Neki proizvođači rakije iz okoline Užica ironično premićuju da se pravi efekti ovog zakona najbolje mogu videti na pijačnim tezgama. Donedavno su, objašnjavaju oni, seljaci na tezge izlagali po neku flašu svoje neetiketirane "mučenice", a sad su, zbog zaprećene kazne od 300 evra, flaše sklonili ispod tezge.

Loš znak

Od najmanje 500 individualnih proizvođača rakije u užičkom kraju, do sada je, poštujući odredbe novog zakona, samo njih sedam registrovalo ovu proizvodnju.
Stručni saradnik za voćarstvo u Regionalnoj privrednoj komori Petar Joković kaže da je to veoma loš znak i da zbog toga nešto u zakonu hitno treba menjati kako bi se stimulisala, a ne destimulisala proizvodnja rakije.