Zdravlje kurjaka državna briga

Ako dođu u ovu pokrajinu, vučji čopori moći će da se goste do mile volje na račun države.

Ministar je razradio koncept po kojem lovci neće smeti da ubijaju vukove, ovce koje kurjaci pojedu platiće država.

Uprkos primamljivoj ponudi, oni nikako da dođu, iako su tu pred vratima - u Meklenburgu i Saksoniji. Lovci tvrde da pet vukova već boravi u Donjoj Saksoniji, ali svi žive samotnjački život.

Nikako da se udruže u čopor i da izbore pravo da budu priznati kao i sve druge životinje koje žive na ovim pitomim prostorima.

Država ih štiti zakonom, lovci su spremni za organizovan prijem, a njih nema zato što su, šaljivo kažu lovci, neobavešteni ili su ljuti i oprezni zbog stradanja vuka od pre dve godine. Naime, lovci su tada nemilosrdno upucali vuka koji je u Donju Saksoniju dolutao iz predela istočne Nemačke.

Zaštitnici životinja uzalud su javno objašnjavali da su vukovi miroljubivi i da upravo zbog svoje povučenosti i stidljivosti žive usamljeni duboko u šumama.

To samotnjaku nije pomoglo. Proglasili su ga krvoločnim i likvidirali, a lovci su, uprkos žestokoj javnoj osudi, prošli sa simboličnim kaznama.

''Vukovi su u Nemačkoj važili kao životinje koje su izumrle još polovinom 19. veka. Tek krajem 2000. ponovo su primećeni u šumama Saksonije, a danas ima sedam čopora.

Ne brinu ih troškovi Sedam čopora koliko ih živi u susednoj Saksoniji nanesu štetu za oko 10.000 evra, a ministar Hans Hajnrih Zander mišljenja je da će troškovi u njegovoj pokrajini biti još manji i da to nije stavka koja bi za budžet značila neko veće opterećenje.

Od tada, na svet je došlo oko 100 mladih. Novi čopori su se kretali prema istoku, u pravcu planinskog masiva između Poljske i Nemačke'', objasnio je za "Bild" Helmut Daman-Tamke, predsednik Lovačkog saveza Donje Saksonije.

Ovog puta doček je dobro organizovan, a lovci ne samo da ih neće ubijati već su zajedno s ministrom razradili i plan o njihovoj prehrani. Da sve bude na nivou, biolog Brita Habe će na Institutu veterinarskog fakulteta u Hanoveru usavršiti svoje znanje o načinu života i psihi ovih retkih životinja.

''Vukovi nisu opasni po čoveka ako im ne prilazi u nameri da ih nahrani'', umirujuće su reči koje stanovništvu upućuju iz lovačkog saveza.

Pastiri u tu tvrdnju ne veruju i najradije bi da izbegnu bliski susret sa kurjacima, istovremeno brinući o ovcama koje bezbrižno pasu po travnatim proplancima Lineburga.