Zamena teritorija rešenje za Kosmet?!
"Samo zadrtost međunarodne zajednice i kosmetske Vlade stoji na putu podele kao pravednom i fer rešenju", naveo je Tenok u autorskom tekstu za beogradski "Danas".
On je ocenio da bi ta podela imala istorijsko utemeljenje te da bi konačan i međusobno prihvatljiv dogovor bio obezbeđen kada bi Srbija ponudila da preda jedan deo svoje teritorije u preševskoj dolini, na kosmetskoj istočnoj strani, čije većinsko stanovništvo čine Albanci.
Rešenje Kosmeta uslov za EU
Tenok navodi da Srbija mora da se suoči sa činjenicom da je njeno članstvo u EU nemoguće sve dok se ne reši kosmetski problem, ali i da privremena Vlada Kosmeta ima interesa za nagodbu jer je, žureći da unilateralno proglasi nezavisnost, Kosmet sam sebe osudio na neizvesnu budućnost na međunarodnoj sceni. |
Prema njegovim rečima, Srbiji bi trebalo dodeliti tri opštine na severu Kosmeta (Leposavić, Zubin Potok i Zvečan) oko Mitrovice, kao i sam grad severno od reke Ibar, gde su Srbi većinsko stanovništvo, s obzirom da su ti okruzi bili deo Srbije dok Tito nije promenio jugoslovenske unutrašnje granice.
"Kad bi Srbija dobila delove severnog Kosmeta, njena Vlada bi morala da prizna suverenitet nad izolovanim delovima južnog Kosmeta gde još žive srpske zajednice, kao što su Štrpce i Novo Brdo. Zahtevale bi se garancije građanskih i političkih prava manjina, kao i da će srpski hramovi, kao što je Pećka patrijaršija, biti očuvani", rekao je Tenok.
On je ocenio da bi ponuda Srbije da preda deo preševske doline, sa većinskim albanskim stanovništvom, bila smela demonstracija spremnosti Beograda koja je usmerena ka budućnosti, a i na taj način bi se na Kosmet izvršio ogroman pritisak da ponudi sopstvene ustupke.
Tenok je odbacio strahovanja protivnika podele Kosova da će se otvoriti Pandorina kutija drugih problema na Balkanu, odnosno da bi Republika Srpska tražila da se odvoji od BiH i pridruži Srbiji, a severna Makedonija da se pridruži Albaniji, navodeći da su teritorijalni integritet ovih zemalja i međunarodne granice, za razliku od kosmetskih, utvrđene i priznate širom sveta pre 15 godina.
Prema njegovim rečima, stiče se utisak da je "srpska dinamična i uglavnom mlada politička elita spremna da pregura krizu i da se žrtvuje da bi obezbedila dugoročnu budućnost Srbije u EU (i vjerovatno u NATO)".
"Status kvo je neodrživ na duže staze. Obe strane će osujetiti sopstvene strateške interese ukoliko zadrže pristup `sve ili ništa`. Kosmetski zvaničnici treba da razmotre činjenicu da ukoliko status kvo bude još dugo na snazi, sve će biti teže da se odbrani ogromna finansijska podrška Zapada za njihovu državu, naročito ako se ima u vidu fiskalna kriza u tim zemljama", zaključio je Tenok.