Mladićevi jataci oslobođeni krivice

Nema dokaza za njegovo skrivanje: Ratko Mladić

Suđenje Mladićevim jatacima je u više navrata vraćano na početak zbog promene sudskog veća i bolesti pojedinih optuženih. Bilo je i dva pokušaja bivšeg Drugog opštinskog suda da se oglasi nenadležnim posle promene "Zakona o jatacima", kada je delo za koje se terete optuženi prešlo u nadležnost Veća za ratne zločine Okružnog suda.

Objavljivanje presude bilo je zakazano za 4. novembar ali je odloženo zbog zahteva tužilaštva za izuzeće sudskog veća i predsednika suda zbog pristrasnosti, koji su u međuvremenu odbačeni kao nedozvoljeni odnosno neblagovremeni.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu u završnoj reči je predložilo da se 10 optuženih oglasi krivim i osudi po zakonu, jer je tokom suđenja dokazano da su od 2002. do 2006. godine doprineli da Mladić ne bude otkriven i uhapšen, iako su znali da je pred Tribunalom u Hagu optužen za najteža krivična dela ratnih zločina.

Odbrana optuženih tražila je oslobađajuću presudu, jer smatra da njihovi branjenici nisu izvršili krivično delo za koje se terete, pošto Mladić nije pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom, i da protiv njihovih branjenika nema dokaza koji bi potvrdili da su ga oni skrivali.

Jedan od jataka: Saša Badnjar

Postupak protiv 10 optuženih za pomaganje u skrivanju Mladića od 2002. do 2006. u Beogradu počeo je pre više od četiri godine, kada je njih 11 uhapšeno i zadržano u pritvoru osam meseci, posle čega su pušteni da se brane sa slobode.

U međuvremenu je preminuo prvooptuženi Jovo Đogo, koji je bio oficir u Vojsci Republike Srpske pod Mladićevom komandom tokom rata u BiH.

Zorić: Žalićemo se na presudu

Prvo osnovno tužilaštvo će sigurno uložiti žalbu na presudu izrečenu optuženima za skrivanje haškog begunca Ratka Mladića, u zakonskom roku, po dobijanju pismenog otpravka presude, izjavio je portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić.
"Neuobičajeno je da sudsko veće donese odluku o odbijanju optužbe iz razloga zastarelosti krivičnog gonjenja, a posebno ukoliko smatra da su za određenje radnje optuženih zastare nastupile još 2008. odnosno 2009. godine, s obzirom na to da je pod novim predsednikom sudskog veća krivični postupak vođen punih godinu dana", rekao je Zorić. Bez obzira na odluku sudskog veća, Tužilaštvo će se žaliti kako na oslobađajući tako i na odbijajući deo presude, jer smtara da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost, poručio je on. Zorić je naglasio da će Tužilaštvo predložiti Visokom savetu sudstva da ispita da li je u ovom slučaju bilo eventualnog kršenja zakona, procedure krivičnog postupka ili povrede sudskog poslovnika.

Svi optuženi, osim generala Vojske RS Marka Lugonje, negirali su tokom suđenja da su skrivali Mladića, braneći se da su "stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju", ili prosto odbijajući da priznaju navode optužnice.

Oficir Vojske RS Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine.

Na optuženičkoj klupi, zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, ostali su bivši oficiri Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.