Hrvatska tolerantna prema svojim zločinima
Kako prenose zagrebački mediji, pitanje ratnih zločina, pre svega onih koje su nad Srbima počinili pripadnici hrvatskih oružanih snaga, u velikoj meri je nestalo s "radara" međunarodne zajednice otkad je službeni Zagreb 2005. počeo pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, ali je ostalo kao integralni deo pregovaračkih zahteva EU, saopštio je AI.
U novembarskom izveštaju o napretku, Evropska komisija uključila je istraživanje i osuđivanje ratnih zločina kao jedan od kriterijuma koje Zagreb mora da ispuni ako želi da zatvori pregovaračko poglavlje o pravosuđu i osnovnim pravima, ističući da želi da vidi dalji napredak i podvlačeći potrebu da se da prestane nekažnjivost ratnih zločina.
U izveštaju AI od hrvatskih vlasti se traži da ubrzaju procesuiranje ratnih zločina, kao i da to stavi kao najviši prioritet.
- U Hrvatskoj je državno tužilaštvo registrovano preko 700 ratnih zločina, ali se godišnje procesuira samo 18 što znači da bi tim tempom trebalo 40 godina da se sva ona procesuiraju - rekao je Marek Marčinski, ekspert AI za Hrvatsku.
Hrvatsko zakonodavstvo propušta da valjano definiše zločine protiv čovečnosti, komandnu odgovornost i seksulano nasilje u ratu, izjavio je programski direktor AI za Evropu i centralnu Aziju, Nikola Dakvort.