Seljaci moraju da prospu tone rakije

U sličnoj situaciji nalazi se više stotina seljaka širom Srbije, koji, kako se
procenjuje, imaju više od milion litara rakije u buradima. Prošlogodišnji Zakon o rakiji izopštio je fizička lica koja proizvode rakiju za svoje potrebe, a takvih je prema evidenciji Ministarstva poljoprivrede bilo 1.700. Oni su od svojih šljiva pekli meku rakiju i u najvećoj meri je prodavali većim firmama koje su je koristile za proizvodnju svoje robe. Ali država je donela zakon kojim su morali da registruju firmu, plate sve dažbine i angažuju tehnologa da bi mogli i dalje da prodaju svoju robu.

"U ovim selima oko Topole domaćinstva proizvedu po nekoliko hiljada litara, to smo ranije davali većim proizvođačima, imali smo siguran plasman, redovnu isplatu. Ne možemo od nje ni da napravimo prepečenicu jer legalno ne možemo da je prodamo. Sada da bismo pokrili troškove koje nam je nametnula država od oko 2.500 evra i nešto zaradili, moramo da proizvedemo najmanje 20 tona rakije", jada se Perić.

Rešenje Udruženje proizvođača prirodnih voćnih rakija "Srpska rakija" žalilo se i predsedniku Srbije i Vladi. Predlagalo je da se fizička lica obuhvate zakonom tako što će biti upisana u registar, proizvodiće rakiju za sopstvene potrebe, a višak prodavati kao poluproizvod isključivo pravnom licu ili preduzetniku registrovanom za proizvodnju i promet rakije.

Seljaci kažu da je država, ako već nije htela da ih posluša, mogla da popiše rakiju koju su imali u podrumima pa da im kaže da imaju rok od godinu dana da je prodaju.

"Za desetine hiljada kazana, odnosno proizvođača rakije zakon ne važi, niko ih ne kontroliše, postali su siva zona. Stalno me zovu seljaci, nude rakiju, ali ne smemo to da kupimo, kazne su milionske. E sad, nisu samo oni u problemima, već i mi, veći proizvođači sa registrovanim rakijama. Za sve je kriva država, a kajmak skidaju ugostitelji jer plaćaju na crno litar rakije 300 dinara, a prodaju čašicu 150-200 dinara. Na gubitku je i država jer nije naplatila milione evra legalnog poreza, samo akciza na litar rakije je oko 90 dinara", kaže Gvozden Kovačević, vlasnik firme za proizvodnju rakije “Zlatna dolina”.

On ističe da je Zakon o rakiji usvojen na volšeban način. Radna grupa sastavljena od vodećih stručnjaka iz Srbije, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, godinama je radila na propisu i njegova konačna verzija postavljena je na sajt Ministarstva. Međutim, ubrzo je uklonjen sa sajta i postavljen drugi, drastično izmenjen koji je i usvojen u Skupštini bez javne rasprave i podrške radne grupe. Glavna izmena bila je da se ne odnosi na rakiju koju fizičko lice proizvodi za sopstvene potrebe.

Radiša Pijakić, vlasnik firme “Flores” koja proizvodi “žutu osu”, kaže da je potez države potpuno nerazuman. Do donošenja zakona proizvođači rakije bili su registrovani, a kvalitet robe kontrolisalo je Ministarstvo.

"Vino može da se prodaje kao sirovina, kod mleka je dozvoljeno da mlekare kontrolišu proizvođače mleka, a ovde je sve istumbano. Kome je to trebalo?", pita se Pljakić.