Četka od svinjskih ušiju

On će je iduće godine naslediti od svog oca Stojana, poznatijeg kao Jane, koji će otići u penziju. A Jane ju je nasledio od oca Čedomira, on od oca Dragutina, a ovaj od svog oca Sretena, koji ju je osnovao 1920. godine u paraćinskom selu Plana.

- Moj deda Dragutin firmu je iz Plane 1950. godine preselio u grad. A ja sam pre desetak godina nabavio moderne mašine za kompjutersku izradu četki. Napravio sam i nekoliko zgrada i magacina, koji su puni sirovina. Nažalost, sve je manje kupaca, pa sada, kada zahvaljujući kvalitetnoj opremi možemo da proizvodimo mnogo više, imamo manje posla nego kada smo radili ručno. Tada se radilo gotovo bez prestanka 24 sati jer smo imali mnogo porudžbina - priča Jane koji se četkarskim zanatom bavi od 15. godine.

Zanimljivo je da njegov otac Čedomir nije voleo da Jane nastavi porodičnu tradiciju jer je želeo da mu sin bude trgovac. I kao i svaki dobar sin, Jane je poslušao oca i zaposlio se u toj struci. Nakon samo mesec dana on je napustio taj posao i došao u očevu firmu. Iduće godine biće tačno četiri decenija kako u njoj radi.

- Još kao mali voleo sam da se vrzmam po očevoj firmi. Zavoleo sam taj posao i nisam hteo da bavim ničim drugim. Jednog dana sam shvatio da su najbolje četke od prirodne konjske dlake ili svinjskih čekinja. Otac se složio s mojim mišljenjem i počeli smo da kupujemo po 2.000 konjskih repova, da ih prerađujemo i pravimo četke. Svi su bili skeptični jer smo kilogram plaćali 10 ondašnjih maraka, ali isplatilo se. U magacinu imamo još uvek repromaterijal, koji je mnogo kvalitetniji od sadašnjeg, a kako se ove četke ponovo vraćaju u modu, imaćemo od čega da ih pravimo - dodaje Jane Stojković.

Uvozili su na hiljade komada koža divljih svinja, koje su šišali u svojoj firmi, jer su osvojili tehnologiju prerade te vrste dlake. Po tome su bili prepoznatljivi u bivšoj Jugoslaviji. Tehnologiju su prenosili s kolena na koleno. Sada tu vrstu dlake uvoze iz Kine, po ceni od 50 evra po kilogramu. Stojkovići su četke pravili i od svinjskih ušiju.

U inostranstvu je spas - Ne želim da prekinem porodičnu tradiciju, ali ako ne nađem inostranog partnera, razmišljam da odem u inostranstvo da bih sebi obezbedio bolju budućnost. Mi smo dve godine sarađivali sa firmom "Vikan" iz Danske i praktično smo bili prvi koji su u Srbiji uveli "hasap". Nažalost, bez stranog partnera ne možemo da obezbedimo tehnologiju i da mesečno umesto 100 proizvedemo 1.000 komada četki - kaže Zoran Stojković.

Zanimljivo je da je za samo jednu četku potrebno očupati čak 5.000 komada svinjskih ušiju.

- Osvojili smo proizvodnju 500 vrsta četki, kojima smo snabdevali tekstilnu, prehrambenu i farmaceutsku industriju, konditorske firme, paraćinsku staklaru i široku potrošnju. Gotovo da nema mašine koja ne sadrži neku četkicu. Nažalost, sve veće fabrike ne rade, pa nemamo kome da prodamo naše proizvode. Pored toga, prodaja je počela drastično da opada i dolaskom Kineza, čiji su proizvodi mnogo jeftiniji, ali i daleko lošijeg kvaliteta. Iako se ponovo traže četke od prirodne dlake, treba ubediti čoveka da kupi tako skupe četke kad kod Kineza može da pazari plastične po bagatelnoj ceni. A četke od prirodne dlake retko se proizvode i u inostranstvu - zaključuje Stojan Stojković.

Sa setom se seća da je nekada samo u jednoj turi za "Jumko" iz Vranja zarađivao po 10.000 nemačkih maraka. Sada o takvoj zaradi može samo da sanja.