U zavičaju seljačkog kralja

U vreme Prvog srpskog ustanka Srbi su pod voždom Karađorđem na potonjem Oplencu izvodili vojne manevre i odatle branili svoju prvu, ratnu prestonicu, Topolu.

Stožer južnih Slovena Pod imenom Petar Mrkonjić budući kralj se borio za slobodu Srba u Bosni i Hercegovini i bio dobrovoljac u francusko-pruskom ratu 1870. Ostavši veran naprednim idejama iz mladosti, preveo je čuveno delo engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila "O slobodi", koje je i sproveo kada je stupio na tron: oslobodio je štampu, uveo parlamentarizam i mnoge građanske slobode, a u spoljnoj politici Srbiju unapredio u stožer slobode Južnih Slovena.

Kada je, skoro pola veka kasnije Karađorđev sin Aleksandar zavladao Srbijom umesto rivalske dinastije Obrenovića, tu je obnovio očeve vinograde i podigao letnjikovac.

Postavši srpski vladar u šezdesetoj godini života, Voždov unuk kralj Petar Prvi je 1903. pohitao je u Topolu za koju su ga vezivale uspomene na roditelje, ognjište, odrastanje.

Odmah je na Oplencu sazidao mauzolej u kome će članovi dinastije Karađorđevića naći večni mir, a na brdu koje je sam izabrao, podigao je crkvu Svetog Đorđa.

Petar Prvi je bio pravi seljački kralj. Rado je boravio u zavičaju, provodeći dane na najjednostavniji način, sa običnim svetom i sa drugovima iz detinjstva, sećajući se zajedničkih zgoda.

Decenije koje je proveo u izgnanstvu od 1858. u mnogim evropskim zemljama samo su pojačale čežnju za otadžbinom. Zato je odbio ponudu da, kao star čovek, napusti zemlju pred austrougarskom okupacijom.

Rekao je tada: "Ne znate vi šta to znači biti bez svog naroda!" i krenuo put albanske golgote. Oplenac je danas hodočasno mesto za poštovaoce Karađorđevića, ali i za druge goste, sa svih strana sveta. Kraljevska crkva je remek-delo arhitekture i umetnosti, poznata prema freskama i mozaicima.

U mauzoleju počiva 21 član kraljevske porodice, a u samoj crkvi su dve grobnice, osnivača dinastije Karađorđa i Petra Prvog.