Knez Miloš ukinuo titule

Miloš je tako postavio 12 savetnika i to među onim kandidatima koje je skupština odbacila kao - nepodobne! Obrazovao je i vladu, ali prema merilima koja nikome nisu bila jasna, a agente je razaslao da javno traže čistke među starim činovnicima uz logično tumačenje: ne može biti odan novoj vlasti onaj koji je do juče bio odan njenom protivniku.

Miloš je, zapravo, radio sve da bi dotadašnjem ustrojstvu vlasti ugled srozao na nulu. Pošto je znao da država ipak ne može da radi bez činovnika, postupao je tačno prema načelima renesansnog teoretičara vlasti Nikola Makijavelija, iako za njega verovatno nikada nije čuo:

"Vladalac koji ne bi postupao sa činovnicima kao sa svojim slugama, nije gospodar u sopstvenoj zemlji".

Zato je, kao i u prvoj vladavini, stvorio ogroman aparat uhoda i provokatora čiji je isključivi zadatak bio da mu prenose sve što se dešava u narodu. Narodna skupština je na zasedanju 1859. usvojila spisak od 138 lica koje valja udaljiti iz službe.

Ne zna se ko je autor tog spiska. Veruje se da je početna lista imala svega desetak imena, ali da je svaki poslanik dopisivao ime činovnika koji mu se lično zamerio. Zavladao je neopisiv strah. Položaj otpuštenih bio je užasan.

Nisu imali prava na penziju i platu, niti su mogli da se nadaju da će ikada biti vraćeni u službu. I oni koji su ostali u službi bili su podvrgnuti "prepostavljenju", a da se pri tom nije obraćala pažnja na njihov dotadašnji rang. Tako su direktori gimnazija postavljani za učitelje, državni savetnici za carinike, sreski načelnici za izvršitelje, sudije najvišeg, Kasacionog suda odlazile u niže, opštinske.

Mnogim činovnicima se penzija i ukidala. Knez je ukinuo i sve titule, smatrajući da one više priliče zemljama u kojima postoji plemstvo, pa je umesto "blagorodni", "visokoblagorodni", "visokorodni", "veličajši" uveo samo jednu - "gospodin".