Ne propustite čaj u muzeju

Izložba, koju prati i prigodan katalog, kroz eksponate, fotografije i tekstove prikazuje put od listića ubranih sa biljke čaj do šoljice prijatnog i lekovitog napitka, kao i put čaja iz postojbine Kine u sve delove sveta.

Biće prikazana četiri osnovna tipa čaja: beli, zeleni, crni i ulong, a posetioci će imati priliku da sami uoče osnovne razlike između crnih i zelenih čajeva, kao i da se informišu o pravilima pripreme određenih čajeva. Pored čajnih listića, na izložbi će biti prikazani i drugi oblici čajeva kao što su ceromonijalni japanski čaj mača (u prahu) ili čaj u obliku kolača (najstariji tip korišćenja čajnih listića).

Radno vreme je svakog dana od 10 do 17 časova, a ponedeljkom je zatvoreno.   Galerija Prirodnjačkog muzeja se nalazi na Malom Kalemegdanu broj 5. Ulaznice: odrasli 100 din, deca do 7 godina i grupne posete 50 dinara.   Besplatno za decu do 5 godina, lica sa posebnim potrebama i njihove pratioce.   Četvrtkom ulaz besplatan do 12 sati.

Jedan deo izložbe posvećen je porcelanu i porcelanskom priboru za čaj (čajnici, šoljice, šećernice, bokali, bombonjere, metlice za tradicionalno mućenje čaja u prahu).

Pod čajem u Srbiji se podrazumevaju dve vrste napitaka: biljni čaj spravljen od domaćeg lekovitog i aromatičnog bilja (kamilica, nana, šipurak, lipa), čija se konzumacija tradicionalno vezuje za zdravstvene probleme, i pravi čaj - crni, zeleni, indijski, kineski ili samo "čaj od čaja", koji se spravlja od listova biljke čaj.

Ova dvostruka upotreba verovatno proizilazi iz pogrešnog tumačenja reči čaj, za koju se veruje da označava vrstu napitka, a ona je ustvari ime biljke koja se koristi za spravljanje određenog napitka. Verovatno da je upravo način spravljanja i doveo do zablude da se reč 'čaj' odnosi na svaki napitak dobijen prelivanjem osušenih delova različitih biljaka vrelom vodom.

Reč 'čaj' potiče od imena biljke čaj, Camellia sinensis, od čijih se listova dobija tradicionalni kineski napitak, a koju u njenoj postojbini Kini zovu 'ČA'. Kod nas je preuzeta ruska varijanta čaй, koja je najverovatnije, zajedno sa ruskim čajem, stigla sa emigrantima iz Rusije.

Zato bi bilo pravilno da ovaj napitak zovemo jednostavno čaj, a da se za napitke od domaćih lekovitih biljaka koristi naša reč odvar, koja ukazuje na način pripreme.

Postoji 1.500 različitih čajeva

Tip čaja zavisi od podneblja u kome se biljka gaji, kao i procesa plantažne proizvodnje u planinskim ili brdovitim oblastima, u uslovima hladnije i vlažnije klime. Način berbe je od izuzetnog značaja jer određuje ne samo kvalitet čaja, već i tip budućeg proizvoda (zeleni, beli, crni, ulong).

Za dobijanje kvalitetnih čajeva skoro uvek se koristi samo prvih nekoliko listića sa vrha grana, a samo ponekad i lisni pupoljci. Cvetovi se ne koriste, mada se u neke čajeve dodaju naknadno, zbog vizuelnog efekta.

Kome od četiri osnovna tipa će čaj pripadati zavisi i od načina dalje prerade, odnosno prisustva ili odsustva fermentacije (vrenja). U proizvodnji belog i zelenog čaja fermentacija nije prisutna, za dobijanje crnog čaja listovi se podvrgavaju potpunoj fermentaciji, dok je kod ulonga fermentacija samo delimična.

Danas su najveći svetski uzgajivači i izvoznici čajeva Kina, Indija, Šri Lanka i Tajvan.

Mnoga naučna istraživanja potvrđuju da je čaj veoma lekovit: ima antioksidantno, baktericidno i dezinfekciono dejstvo, a i preventivno u odnosu na mnoge bolesti.

Dokazano je da utiče i na smanjenje stresa i depresije. Čaj ubrzava metaboličke procese i oksidaciju masti u organizmu i dovodi do smanjenja telesne težine.

Zašto se pije baš u 17h?

Pretpostavlja se da je čuveni britanski običaj služenja čaja, poznat kao "čaj u pet", početkom 18. veka osmislila Ana, sedma grofica od Bedforda.

U duga i kišna engleska popodneva ona je uz partiju bridža svojim gostima nudila čaj uz sendviče i kolačiće. Ovaj običaj imao je i veliki društveni značaj jer su monotona popodneva pretvorena u zanimljiv i prijatan dođaj, koji je kasnije prihvatila i radnička klasa, okupljajući se u okviru porodice.

Beogradske čajanke između dva rata rata nisu zaostajale za sličnim okupljanjima širom Evrope. Obično se služio ruski crni čaj u porcelanskim servisima sa srebrnim priborom, a vodilo se računa i o odgovarajućoj odeći, lepim manirima i prigodnim temama za razgovor.

U početku čajanke su se organizovale tokom ranog popodneva samo za žensko društvo, dok se kasnije ustalio i običaj da ova okupljanja traju do večernjih časova, pa su u njima učestvovali i muževi kada se vrate sa posla.

Ove čajanke imale su naročiti značaj u društvenom životu Srbije i Beograda.

 

Na izložbi i šoljica kralja Milana Obrenovića

Izložba "Zeleno i crno - priča o čaju" kroz eksponate, fotografije i tekstove prikazuje put od listića ubranih sa biljke čaj do šoljice prijatnog i lekovitog napitka, kao i put koji je čaj iz njegove postojbine Kine odveo na sve strane sveta.

Na izložbi će biti prikazana četiri osnovna tipa čaja: beli, zeleni, crni i ulon. Posetioci će imati priliku da sami uoče osnovne razlike između crnih i zelenih čajeva kao i da se informišu o pravilima pripreme određenih čajeva.

Jedan deo izložbe posvećen je porcelanu i porcelanskom priboru za čaj (čajnici, šoljice, šećernice, bokali, bombonjere, metlice za tradicionalno mućenje čaja u prahu i dr.) Kao eksponat posebne vrednosti biće prikazana čajna šoljica i tacna kralja Milana Obrenovića, izrađene od porcelana sa pozlatom.

Katalog izložbe izrađen je u vidu posebne publikacije "Zeleno i crno - priča o čaju" u kojoj je pored kratke istorije čaja i opisa biljke čaj dat i pregled najpoznatijih vrsta čajeva, njihov način pripreme kao i najvažnije karakteristike. Posebno poglavlje knjige posvećeno je porcelanu i njegovom tradicionalnom korišćenju za ispijanje čaja.