Artemije ne osniva raskolničku crkvu

Šumadijsko selo Ljuljaci koje se nalazi na putu između Gornjeg Milanovca i Kragujevca do sada je bilo u žiži srpske javnosti dva puta - prvi put 1941. godine kada su partizani i četnici zajedno napali nemačku kolonu nakon čega je zbog pogibije 13 vojnika usledila nemačka odmazda i streljanje rodoljuba u Šumaricama i nedavno, kada su se u manastir Ljuljaci uselili sledbenici raščinjenog episkopa raško prizrenskog Artemija.

Manastir Ljuljaci

U ovom hramu, posvećen svetom Jovanu Preteči, Artemije je, i pored zabrane, 28. novembra održao službu kojoj je prisustvovalo oko 1.000 vernika iz čitave Srbije.

U manastiru koji je zadužbina prote Tome Markovića koji je kao pravoslavni svešenik dugo službovao u engleskoj vojsci trenutno živi 16 monaha koji su bezrezervno pošli za raščinjenim episkopom. Među njima je i jeromonah Naum koji je među manastirskom bratijom, između ostalog, zadužen i za odnose sa javnošću.
 

Monah Naum, ispred konaka manastira

- U manastir smo došli na poziv Milana Markovića, rođaka prote Tome koji je zajedno sa svojom suprugom Milicom podigao manastir na svojoj majčevini i u slavu Sv. Jovana Preteče.

Zamisao čestitog prote Tome koji je celog života bio na neki način izgnanik bila je da manastir bude ili metoh manastira Vraćevšnica, ili dom za svoje sapatnike koji su decenije proveli na zapadu kao izgnanici.

Prota Toma nije uspeo da završi konak manastira jer je umro 2004. godine, a to nije uspela ni protinica Milica koja se upokojila 2008. godine, ali su, osećajući da se bliže kraju ovozemaljskog života, sačinili testament po kojem je manastir ostavljen narodu eparhije žičke, a ne "raskalašnoj vlasti, ni svetovnoj, ni duhovnoj".

Hram narodu, a ne raskalašoj vlasti: Faksimil testamenta

Na ovaj način prota Toma je učinio da manastir bude narodni što je i bio razlog da prihvatimo poziv i da pokušamo da svoj mir nađemo u ovom manastriu - objašnjava jeromonah Naum o tome kako su monasi stigli u manastir Ljuljaci.

Dok se u napola izgrađenom konaku manastira Ljuljaci odvija naizgled miran manastirski život, u javnosti se naveliko govori o raskolu u SPC i mogućnosti da raščinjeni episkop Artemije osnuje novu pravoslavnu crkvu koja bi se, po nekima, zvala Šumadijska pravoslavna crkva.

- Priča o osnivanju nove crkve je zlonamerna jer episkop Artemije ne namerava da pravi bilo kakvu rakolničku crkvu. Sve je, zapravo, političko pitanje povezano sa priznavanjem Kosova čime bi se stvorili uslovi za formiranje Kosovske pravoslavne crkve koja bi bila pod uticajem Vaseljenske patrijaršije koja je poznata po ekumenizmu i približavanju katoličanstvu.

Priča o osnivanju raskolničke crkve je plasirana nakon što je episkop Artemije 28. novembra služio liturgiju i manastiru Ljuljaci iako je tada bio raščinjen. Te priče nemaju nikakvu osnovu - kategoričan je jeromonah Naum.

On otvoreno sumnja i u istinitost optužbi o navodnim finansijskim malverzacijama episkopa Artemija bez iznošenja bilo kakvih dokaza i argumenata.

U manastiru Ljuljaci trenutno živi 16 monaha, ali, prema rečima jeromonaha Nauma, kada manastirski konak bude završen biće ih mnogo više. U manastiru vlada mir, ali samo prividno jer su svi monasi odlukom eparhijskog suda već kažnjeni.