"Vikiliks" otkriva kako se "pravila" nezavisnost Kosmeta

"Vikiliks" otkriva seriju dilomatskih manevara kojima je Vašington pokušao da ubrza proces rešavanja statusa Kosova i Metohije, ali je usput nailazio na oprez saveznika, poput Francuske, ali i otvoreno neslaganje Silvija Berluskonija, čije je motive Stejt department objasnio ličnim vezama sa Putinom.

Članice Kontakt grupe bile su iznenađene kada je, novembra 2008. godine, Silvio Berluskoni izjavio da priznavanje nezavisnosti južne srpske pokrajine predstavlja provociranje Rusije, zbog čega su se Amerikanci posebno naljutili, navodi se u dokumentima koje je objavio "Vikiliks“.

Solženjicin protiv nezavisnosti   Čuveni ruski pisac i disident Aleksandar Solženjicin, nekoliko meseci pred smrt, američkom ambasadoru u Rusiji Vilijemu Burnsu izneo je mnoštvo oštrih primedaba na priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, navodeći da Srbi ne treba da plaćaju cenu zbog grehova Slobodana Miloševića. Izveštaj je Burns poslao Stejt departmentu u aprilu, četiri meseca pred smrt Solženjicina.

Ronald Spolji, ambasador SAD u Rimu za vreme administracije Džordža Buša, u izveštaju koji je predao na kraju svog mandata navodi da su, posle katastrofalne konferencije za novinare, na kojoj je Berluskoni širenje NATO-a, priznavanje nezavisnosti Kosmeta i protivraketnu odbranu opisao kao američke provokacije Rusije, zvaničnici italijanske vlade pribegli klasičnom izbegavanju tog pitanja.

"Na naše primedbe, (italijansko) ministarstvo spoljnih poslova i saradnici premijera smeteno su nas uputili na samog premijera, a nisu mu sami saopštili neprijatnu vest da je naljutio ne samo Amerikance, već i druge članove Kontakt grupe za Balkan, da ne spominjemo Čehe i Poljake", naveo je Spolji.

SAD i Francuska zaobilaze Ruse

Sjedinjene Američke Države su, krajem 2006. godine, bile svesne da plan bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija neće dobiti legitimitet u Savetu bezbednosti UN, pa je tadašnji pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid sa Francuzima tražio alternativne modele delovanja.

U depeši iz ambasade SAD u Parizu, objavljenoj na sajtu „Vikiliks“, naveden je razgovor pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Danijela Frida, sa političkim savetnikom francuskog predsednika Žaka Širaka, Morisom Gurdo-Montanjom, od 7. decembra 2006. godine.

Putin je, prethodno, rekao Francuzima da Rusija neće oklevati da stavi veto na rešenje sa kojim se ne slažu sve strane, rekao je Gurdo-Montanj govoreći o Ahtisarijevom planu.

Francuski zvaničnik preneo je i Putinovu zabrinutost, zbog mogućnosti podele i spajanja severnog dela Kosmeta sa Srbijom i južnog dela sa Albanijom, što bi dovelo do potencijalne radikalizacije muslimanske države u srcu Evrope.

Gurdo-Montanj je tada govorio o planovima Francuske da ubedi EU da Srbiji ponudi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ne vezujući ga sa obavezom potpune saradnje sa Haškim tribunalom, ali je izrazio zabrinutost, zbog eksplicitne pretnje tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina da će uložiti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o KiM.

Frid je uzvratio da Zapad treba da se pripremi da deluje i bez Rusa, piše u depeši koju je kao tajnu, 12. decembra 2006, poslao tadašnji američki ambasador u Francuskoj Kreg Stejplton.

"SAD je odlučio da Srbiji ponudi Partnerstvo za mir, kao podršku demokratskim snagama uoči izbora. Predsednik Boris Tadić je napravio dobru podlogu za evroatlantsku budućnost Srbije", naveo je Stejplton.

Prenose se i reči Danijela Frida, koji je u Parizu rekao da je Srbima i Albancima, 2006. godine, rečeno da će Kosmet biti nezavisan, dok Zapad treba da se pripremi da deluje i bez Rusa.

Strah od OVK

Frid je odgovorio da je Srbima i Albancima rečeno da će Kosovo biti nezavisno i da bi bila greška odstupiti, ocenjujući da bi kolebanje moglo da dovede do katastrofe i da izazove nemire kosovskih Albanaca, koji bi doveli do toga da Kfor shvate kao okupacione snage.

Francuska se zalaže za odlaganje, rekao je Gurdo-Montanj, ali je zabrinuta zbog toga što bi nezavisnost mogla da ima neželjene posledice. Frid se složio sa time da su poželjni pregovori o rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja bi bila prihvatljiva Rusiji, možda čak i izostavljajući reč nezavisnost, ali da bi trebalo da Zapad bude pripremljen da krene napred bez podrške Rusije.

"Rusija će iskoristiti svaki zastoj u pokušaju da podigne ulog. Gurdo-Montanj se načelno složio, ali i ponovo pozvao na pronalaženje načina da se Rusija omekša", piše u depeši objavljenoj na sajtu „Vikiliks“.

Pokazati Rusiji da se Savet bezbednosti ne plaši veta

Sjedinjene Američke Države su odlučile da podrže odlaganje Ahtisarijevih preporuka o statusu Kosova i Metohije. Frid je, međutim, ukazao na to da je od ključnog značaja da se brzo deluje, posle izbora 21. januara.

"Dodatno odlaganje ohrabrilo bi Srbe i druge da pomisle kako se Zapad uplašio. Vreme je da se ide dalje do nadgledane nezavisnosti", piše u depeši. Frid je ocenio i da će se Rusija na kraju uzdržati od rezolucije Saveta bezbdnosti UN, mada je dodao da u to nije siguran.

"Ono što je izvesno jeste da Rusima ne sme biti dozvoljeno da veruju da će pretnja vetom delovati, jer bi oni to iskoristili. Zapad zato treba da pošalje signal da je spreman da se kreće bez njih, ako je neophodno, jer bi se nepostojanje signala tumačilo kao prećutni pristanak da Rusija podigne ulog. To je strašna mogućnost, ali paraliza bi bila gora", rekao je Frid.

Francuski predsednik Žak Širak predložio je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da Evropska unija ponudi Srbiji SSP, čak i u slučaju nedovoljne saradnje Beograda sa Hagom, rekao je Gurdo-Montanj.

"Merkelova je najpre odgovorila negativno, navodeći Tadićev neuspeh da to ispuni, ali Francuska i dalje smatra da bi ponuda SSP mogla da napravi razliku na januarskim izborima", rekao je Gurdo-Montanj, dodajući da će Francuska onda sama predložiti SSP.