Sreda 01.12.2010.
22:19
Globus

Pacoli: Biću kosmetski Tito

Jedan od mnogih koji se igraju Tita: Bedžet Pacoli
 

“Srbija ne može ući u EU pre nego što prizna Kosovo. Do tada će imati dovoljno vremena da prihvati realnost. Na Kosovu se vodio rat, dogodilo se razaranje, a danas 170.000 penzionera ne prima penziju koju su zaradili u Srbiji", rekao je Pacoli u intervjuu zagrebačkom "Globusu".

O predstojećim pregovorima Beograda i Prištine, Pacoli kaže: "Moramo se za početak dogovoriti o kontroli vazdušnog prostora jer svi avioni koji lete na Kosmet zaobilaze Srbiju. Moramo sarađivati kao susedi, sprovoditi zajedničke ekonomske projekte i, na kraju, ukinuti granice”.

Glavni snabdevač Bondstila
 

Američka baza Bondstil na Kosmetu

"Pacoli pozicionira kao figura SAD", budući da ima "kart-blanš" na snabdevanje američke vojske u "Bondstilu" robom široke potrošnje, objavio je nedavno ruski dnevnik "Jutro".


"Dovoljno je da dva puta kucne na vrata baze SAD i njega bez problema puštaju", prenosi "Jutro" reči beogradskog stručnjaka za bezbednost Božidara Spasića, koji je izneo da, prema obaveštajnim podacima, iza Pacolija "stoji turska obaveštajna služba sa vrlo jakim pozicijama na Kosovu".


"Pacoli neprestano boravi u Turskoj, ima dvorac u Izmiru", rekao je Spasić, dodajući da je u "dokumentima jugoslovenske tajne policije zapisano da je Pacoli bio agent Sigurimija", specijalne službe Albanije u vreme Envera Hodže.


Pacoli je vrlo moćan čovek na Kosmetu. U Peći ima fabriku gde proizvodi cigarete koje pakuje u kutije sa oznakama Marlboro, tvrdi Spasić.

Pacoli ima rešenje i za sever Kosmeta:


“Sever Kosmeta bih proglasio slobodnom ekonomskom zonom. U takvu zonu bi došle neke velike firme sa Zapada sa kojima sam već sklopio predugovore i koje bi dole preselile svoju proizvodnju zbog mnogo jeftinije radne snage i nižih poreza. O tome sam razgovarao i s predstavnicima međunarodne zajednice koji su se složili da je slobodna ekonomska zona veoma dobro rešenje. Taj kraj može biti veoma zanimljiv potencijalnim ulagačima i velikim bankama koje bi nadzirale sve tokove novca - kao u Švajcarskoj”, tvrdi Pacoli.

On ističe da mu je cilj da postane prvi predsednik takozvanog nezavisnog Kosova i da će on biti, kako je rekao, kosmetski Tito. "Ja ću biti kosmetski Tito", rekao je Pacoli istučući da je fasciniran likom i delom Josipa Broza, koga smatra jedinstvenim i neponovljivim.


Gadafi priznao nezavisnost Kosmeta?

Ima i prijatelje i braću: Moamer el Gadafi
 

Pacoli smatra da su za Kosmet podjednako važni dobri odnosi sa SAD i EU, ali i drugim moćnim državama u kojima on ima čvrste političke i privredne veze, a jedna od njih je i Libija u koju je pre mesec dana odveo delegaciju od stotinak ljudi. Gadafi ih je primio u svom šatoru.


"Zbog pritiska Srbije Gadafi još nije zvanično priznao Kosovo, niti to od njega tražim. Dok je Libija bila pod međunarodnim embargom, Srbija joj je slala lekove. Gadafi mi je otvoreno rekao - Srbi su moji prijatelji, ali vi ste moja braća. Ja vas de facto priznajem. Slobodno dođite i radite s nama”, priča Pacoli.
 

Glavni lobista za nezavisnost Kosmeta

 

Pacoli ne krije da je od sredine 90-ih do danas uložio desetine miliona evra u lobiranje za nezavisnost Kosmeta. Sedište njegove firme je u Luganu u Švajcarskoj. Oženjen je Ruskinjom MAšom, sa kojom ima ćerku od 6 i sina od 4 godine. Ruski dnevnik "Jutro" objavio je nedavno da Pacolija na Kosmetu označavaju kao jednog od najvećih sponzora tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, kao i da su svi Albanci na radu u Švajcarskoj i Nemačkoj redovno morali da plaćaju za "nezavisnost Kosova" i da je sakupljeno do 20 miliona nemačkih maraka.

 

Pacoli (59) je najbogatiji kosmetski Albanac, milijarder sa sedištem u švajcarskom Luganu, osnivač i lider Alijanse za novo Kosovo, glavne opozicione stranke koja je srušila Vladu Hašima Tačija.

Pacoli smatra da će Srbija "pre nego što mnogi očekuju, priznati Kosovo i dve će države zajedno ući u Evropsku uniju".

Pacoli je krajem 70-ih godina prošlog veka bio čovek od najvećeg poverenja Josipa Broza Tita, u čijoj je pratnji bio angažovan kao mladi vojnik. Tokom 90-ih se obogatio kao šef građevinske kompanije "Mabetex", koja je odradila velelepne projekte najviše u Rusiji i Kazahstanu.

Stanovnici Kosmeta će 12. decembra izaći na izbore, prve od jednostranog  proglašenja nezavisnosti, na kojima će Pacoli, uveren je, osvojiti vlast.

To bi, kako kaže, bio tek prvi stepenik jer će, ako osvoji većinu, zatražiti promenu Ustava, kojom bi se uveli neposredni predsednički izbori kao u Hrvatskoj, ali bi ovlašćenja predsednika bila neuporedivo veća.

Predsednik bi, objašnjava Pacoli, imao ulogu vođe, što je u tradicionalnom društvu poput kosmetskog preduvjet za izgradnju blagostanja i političke stabilnosti.

Pobeda na predsedničkim izborima je njegov politički cilj do kojeg se, kao i u poslu vodi, uzrečicom svog dede Osmana koja kaže da čovjek može uspjeti u svemu za što ima neograničen entuzijazam.

Pacolija "spasila" Jeljcinova administracija

Boris Jeljcin
  

Ruski dnevnik "Jutro" objavio je pre nekoliko meseci da je kosmetski biznismen Bedžet Pacoli počeo šezdesetih godina u Švajcarskoj firmom "Interplastik" a da se sredinom osamdesetih ta priča "završila skandalozno – bankrotstvom i nestankom direktora".

Vrbovao Jeljcina

 

On je 90-ih godina prošloga veka bio blizak i sa tadašnjim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom. Tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, Pacoli je, kako priča dalje, nagovorio Jeljcina da pošalje svog ministra inostranih poslova Viktora Černomirdina u Beograd da pokuša da uveri Slobodana Miloševića da povuče vojsku sa Kosmeta. Tu epizodu Pacoli detaljno opisuje u svojoj knjizi “Iz izazova u izazov”, koja bi u decembru trebalo da se pojavi u knjižarama na Kosmetu.

"Pacoli se 1992. godine pojavio u Moskvi i upoznao sa uticajnim ljudima iz Kremlja, medju kojima je bio Pavel Borodin, kasnije šef administracije Borisa Jeljcina", piše ruski dnevnik, podsećajući da su se Borodin i Pacoli 1999. našli u centru skandala "Mabeteks" ili "Rašagejt".

Švajcarsko tužilaštvo je optužilo Pacolija za mahinacije i pranje novca, izdvojenog za restauraciju objekata u Kremlju. Ruski mediji navode da je Pacolijev "Mabeteks" 1995. sa kompanijom "Merkata" biznismena Viktora Stolpovskih izvodila rekonstrukciju Kremlja za koju je plaćeno 450 miliona dolara, prebačenih na račune u švajcarskoj banci, a posle tri godine rusko Tužilaštvo je pokrenulo krivični predmet pod sumnjom da je administracija ruskog predsednika, na čijem čelu je bio Borodin, uzela mito od 25 miliona dolara.

I švajcarsko tužilaštvo je pokrenulo postupak i ocenilo da je mito bio 30 mliona dolara, optužujući pri tom i Borodinovog zeta Andreja Sileckog, potpredsednika "Merkate".

Borodin je po švajcarskom zahtevu uhapšen u SAD januara 2001. godine i izručen Švajcarskoj, a nakon tromesečnog boravka u zatvoru i uz kauciju od tri miliona dolara pušten je i izručen Rusiji.

2021 © - Vesti online