Ujedinjuje se diplomatija ex-YU zemalja?
Prve destinacije gde će se diplomate naći pod jednim krovom mogle bi da budu zemlje Afrike. Beograd je, kako je ”Večernjim novostima” rečeno u MSP, uputio inicijativu, spreman je za razgovore o detaljnoj razradi ovog modela i čeka odgovore iz komšiluka, prenosi B92.
"Ideja o ”skandinavskom modelu” za diplomatsko-konzularna predstavništva ponovo je aktuelizovana u situaciji ekonomske krize. Zemljama u regionu budžetska sredstva su sužena i svima ide u korist da smanjimo troškove, a pri tom ne ugrozimo naše nacionalne interese, iako sedimo u istoj zgradi“, objašnjava Borko Stefanović, politički direktor MSP.
On smatra da je ”skandinavski model” u interesu Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i BiH, a naknadno bi se dogovaralo da li bi nas u trećim zemljama predstavljao zajednički ambasador, ili bi više diplomata sedelo u istoj zgradi i delilo troškove.
Boriša Arnaut, ambasador BiH u Srbiji, kaže da Beograd i Sarajevo već duže rade na nekoj vrsti prelaznog rešenja diplomatske saradnje, koja zasada obuhvata ispomoć u konzularnim poslovima.
"Recimo, u Africi BiH ima ambasade u Kairu i Tripoliju i značilo bi nam da nas Srbija
Ujedinjenje policija Srbije i Hrvatske?
|
zastupa ili bar pruža konzularnu pomoć našim građanima u onim zemljama ovog kontinenta u kojima ima svoje diplomate. Takođe, spremni smo da istu ”logistiku” pružimo Srbiji tamo gde mi imamo ambasade“, tvrdi Arnaut.
I crnogorski šef diplomatije Milan Roćen pozdravio je Tadićevu ideju o zajedničkim ambasadama, ali i dodao da će ona u praksi biti teško ostvariva dok dve zemlje ne postignu saradnju kakve imaju države Skandinavije.
Dok slične poruke stižu i iz Zagreba, Ljubljana je otvoreno odbila ponudu.
"Premijer Pahor je već objasnio da to nije u interesu Slovenije, niti je to moguće bezbednosno realizovati, s obzirom na to da smo mi članica EU i NATO. Uostalom, mi imamo mogućnost da preko delegacija EU budemo prisutni u celom svetu“, kaže Dejan Vladić, politički ataše slovenačke ambasade u Srbiji.
On objašnjava da bi eventualno moglo da se razmotri pitanje zajedničkog nastupa u oblasti ekonomske diplomatije i to najpre u zemljama Afrike.
U procesu sukcesije imovine SFRJ dogovoreno je da naša zemlja do kraja godine napusti 24 diplomatsko-konzularna predstavništva.
Gašo Knežević, visoki predstavnik naše zemlje u procesu sukcesije, kaže da nije bilo razgovora da se eventualno u ovim ambasadama formiraju zajednička diplomatska predstavništva zemalja u regionu.