Sumnjiva smrt nevernog Tome

Naložio je skupštini da Vučićevu kuću stavi pod policijski nadzor, ali ga je Vučić preduhitrio i sam se zabarikadirao u nju, sa nekoliko vernih momaka.

Ni sam Miloš nije smeo da prođe pored kuće starog hajduka. Ipak, na prevaru ga je izvukao napolje i naredio da se uhapsi na sred ulice.

Miloševi agenti su javno tražili da se Toma proglasi za izdajnika, čak i da se iz crkve izbriše njegovo ime, kao i Vukašin, Vuk i slična.

Protiv Vučića je podignuta optužnica koja ga je teretila za progon Obrenovića i njihovih pristalica, a iz bogate imovine naplaćena je odšteta obrenovićevcima koji su stradali u gušenju Katanske bune 1844. godine.

Vučić je mesecima sedeo u pritvoru, iako su se zbog toga bunile velike sile. Iznenada, 30. juna 1859. stigla je vest da je umro. Engleska i turska štampa su odmah objavile da je otrovan, što je stajalo i u izveštaju engleskog konzula u Beogradu.

Čak je i sam Milošev sin Mihailo podlegao sumnji, pa izjavio: "Ako bi još i to bila istina, onda nam ne bi ostalo ništa drugo nego da skačemo u Dunav".

Porta je tražila autopsiju leša, ali Miloš na to nije pristajao. Pristao je, navodno, samo ako bi to tražila Vučićeva porodica.

U isto vreme, njegovi agenti su iznudili od Srpske pravoslavne crkve izjavu nekoliko sveštenika da "paranje mrtvaca naša sveta vera ne dopušta", a Vučićevog unuka Jovana Šterića Pačića naterali da izjavi da je do poslednjeg trena posećivao dedu, da mu je donosio lekove u originalnom pakovanju, te da nije uočio bilo kakve znake trovanja. Izjavu su objavile sve srpske novine.

Uz sve to, stari knez je pored Vučićevog groba postavio danonoćnu stražu, pa su, jedna po jedna, velike sile odustale od autopsije, i ova smrt je zataškana.