Magnetne gaće i topuz lonac

Svaka boja odgovara nekoj noti, pa se na monitoru pali spektar svetla duginih boja koje orkestar prati svirkom. Slavoljub je prikazao i pepeljaru sa konusnim ležištem gde pušači odlažu cigaretu, pa ako je slučajno zaborave, opasnosti od požara nema. Kraljevčanin Milenko Radojković izumeo je grnčarsko posuđe koje se greje električnom energijom, a Ivan Stamenov, načelnik Katedre naoružanja i vojne opreme na Vojnoj akademiji, autor je loadera ili punjača koji ubrzava punjenje i pražnjenje automata.

Magnetne gaće, štedljive slavine, generatori koji pretvaraju izduvne gasove u veštačko đubrivo i ekološki pogrebni sanduci samo su još neki od raznovrsnih izuma domaćih pronalazača koji su se mogli videti na ovim sajmovima.

Pronalazači su čudna fela ljudi, neprestano su u nekom svom svetu poluga, točkova i motora, zaokupljeni su izumima koji olakšavaju život nasušni, ali i letelicama koje prkose zakonima gravitacije, mašinama za putovanje kroz vreme, napravama za komunikaciju sa vanzemaljcima... To ne moraju da budu osobe sa visokim obrazovanjem, već sa svežim idejama. Duboko su posvećeni svojim aktivnostima, inspiracija im dolazi slučajno, često na neubičajenom mestu, pa su neretko izloženi podsmehu i nerazumevanju okoline. I put od ideje do realizacije pronalaska je često dug i mukotrpan.

Nataša Milojević, samostalni savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu, kaže da samo oko 20 odsto prijava koje se podnesu Zavodu postanu patenti.

- Odbijaju se svi oni sa nemogućim zahtevima. Sećam se slučaja kad se pojavio čovek, pružio ličnu kartu i rekao: "Dobar dan, došao sam da mi upišete u ličnu kartu da sam Nikola Tesla, jer sam ja njegova reinkarnacija". Odbijaju se i izumi koji su već pronađeni i zaštićeni, kao oni koji se ne mogu primeniti. Jedan Rom je pokušao da patentira ekološki aparat za ubijanje miševa. Kad su ga pitali zašto je ekološki, spremno je ispalio da sprava ima ekološki karakter jer miš ostane živ. Na pitanje: "A šta vi uradite posle s njim?", odgovorio je: "Bacim ga u živi kreč!"! I pored svega, svake godine se u Službenom glasniku Zavoda objavi od 1.000 do 1.200 patenata, od kojih trećinu čine domaći izumi, a ostalo su strani pronalazači koji su svoje patente zaštitili i u našoj zemlji.

Pronalazače ne treba olako otpisivati, jer iako njihovi izumi nekad deluju neobično i šašavo često rešavaju svakodnevne nedaće koje će neke lišiti muka, a druge možda zabaviti - od topuz lonca čija ručka s rupicama za paru izaziva asocijaciju na buzdovan Marka Kraljevića, preko digitalne poštanske karte sa ugrađenim CD-om, alata za čišćenje viljušaka, pa do protivpožarne komode za kućnu kantu za otpatke ili petostruke daske za WC šolju.

Prvi srpski patent, kazan za rakiju Novosađanina Milana T. Jovanovića registrovan je 1921. U 21. veku srpski izumitelji bave se mnogim idejama. Beograđanin Viktora Močinića, elektroničara u penziji, gnjavile su ptice pa im je doskočio elektronskim plašilom za zaštitu prirodnih useva.

Slaviša Živković, igrajući tenis, imao je velike muke s komarcima, pa je u jednom trenutku pomislio: "Eh, da ovaj reket ima struju". Tako je došao na ideju da patentira reket za uništavanje insekata u letu. Patent je prodao Holanđanima, prave ga u Kini, a pošto u Srbiji niko nije hteo da ga otkupi, uvozi se i prodaje po hipermarketima. Uređaj je u obliku reketa i ima baterije, pa muve i komarce mlate reketom i dokrajči ih struja.

Za razliku od Živkovića, domaći pronalazači retko kada mogu da se ovajde od svog patenta. Jakov Vuković iz Koteža, mašinski inženjer u penziji, izumeo je pet-šest patenata, kaže da su svi primenljivi, samo neće da ih da za džabe.

- Mogao sam kuću da izgradim dok sam poplaćao sve takse, a samo jedan patent zaštitio sam u 107 zemalja - kaže pronalazač.

Vuković je, između ostalog, patentirao i uređaj za posmatranje ljudskog tela sastavljen od sistema ogledala, koji on naročito preporučuje ženama.

Danijela Zlatić-Šutić, savetnik u Odeljenju za dokumentaciju Zavoda, kaže da se pronalazači odlučuju za zaštitu kada očekuju profit, jer zaštita patenta košta sada poprilično, a za dobijanje evropske zaštite za patent, za tri države, treba platiti taksu od 10.000 do 12.000 evra u prvih 10 godina.

Skup hobi Pronalazaštvo je u 90 odsto slučajeva hobi koji nije nimalo jeftin. Miladin Nikolić iz Beograda, inženjer telekomunikacija u penziji, patentirao je do sada 20-ak pronalazaka i kaže da ga to košta i slobodnog vremena i para za takse Zavodu za intelektualnu svojinu. - Do prošle godine pronalazači su plaćali 1.600 dinara Zavodu za zaštitu svojih pronalazaka na teritoriji Srbije. Sada nas je država ojadila. Taksa po jednom pronalasku iznosi 35.000 dinara, odakle mi te pare? Gotovo sve fascikle sa opisom mojih pronalazaka u Zavodu otišle su ad-akta, drugim rečima više nisu pod zaštitom, može da ih mazne svaki diletant i ponovo prijavi kao svoje - veli Nikolić kojem više ne pada na pamet da prijavljuje svoje pronalaske, već će pokušati da ih sam proizvodi i unovči.     Najšašaviji svetski izumi - maslac u stiku - laser protiv komaraca - lažljivi roboti - podvodni zmaj - voz koji ide na teletinu - struja iz izmeta - lažni đonovi - ohlađivači špageta - kišobrančići za cipele - papuče za mačku - prenosna zebra

U Srbiji je od sredine devedesetih godina uvedena i mogućnost registrovanja malih patenata za manja tehnička dostignuća sa periodom zaštite od 10 godina. Koriste ga oni koji žele brzu zaštitu, bez komisijskog proveravanja da li je zaista reč o nečem novom.

U Savezu pronalazača Srbije kažu da se najbolje ideje i izumi rađaju u oblasti zdravstva, poljoprivrede, ishrane, uštede energije i mašinstva. Koliko je novca, truda i administrativnih olakšica potrebno da pronalasci domaćih pronalazača zažive pitanje je koje je, nažalost, još bez odgovora. Taksama ojađeni pronalazači osnivaju svoja privatna udruženja, ispomažu se i pored pronalazačke taštine, nadaju se da će u budućnosti neki njihov proizvod postati svetski trend. Kažu, mnogo će vode proteći Savom i Dunavom dok svoje pronalaske ne pretvore negde u inostranstvu u suvo zlato...