IZDAJA VOJISLAVA KOSTUNICE .....
Celi niz ljudi veoma razlicitih misljenja sada tvrdi da predsednik SRJ Vojislav Kostunica nije bio odgovoran za otmicu Slobodana Milosevica. U tom horu su glavni mediji – koji podrzavaju otmicu – ali i neke grupe i pojedinci koji se otmici protive. Zajednicka konstatacija u njihovim stavovima je da Kostunica nije bio obavesten; da je otmica za njega bila iznenadjenje; ili cak da ovo predstavlja atak na Kostunicu od strane premijera Djindjica.
Da li ovu teoriju potvrdjuju dokazi?
KOSTUNICA KRIVI ZRTVE
Juce je g. Kostunica dao izjavu za stampu o otmici, u kojoj je okrivio sve i svakoga - osim sebe. Krivicu je cak pokusao da svali i na crnogorske socijaliste (SNP).
Po Kostunici, odbijanjem da podrzi njegov predlog Zakona o izrucenju, SNP je blokirala «priliku da se regulise saradnja sa Tribunalom kojom bi se stitili nasi gradjani.»
Kako?
Predlog zakona g. Kostunice bi ozakonio «izrucenje» i normatizovao korake kojima bi se po kratkom postupku deportovali ljudi koje trazi haski Tribunal NATO. Kako se, za ime Bozije, ovo moze predstavljati kao «zastita gradjana»?
Argument da je blokadom Kostunicinog zakona SNP delimicno odgovorna za Milosevicevu otmicu je degutantan. Da SNP nije blokirala usvajanje zakona, otmica bi bila izvrsena «legalno», bez otpora.
Kostunicin zakon, nadalje, je direktno krsio zabranu izrucenja koju sadrzi Ustav SRJ – koji se Kostunica zakleo da postuje i brani. Predlaganjem zakona o izrucenju, predsednik Kostunica je pogazio svoju zakletvu.
U svojoj izjavi za stampu, Kostunica je takodje pokusao da opere Vasington i cak okrivi g. Milosevica za vlastitu otmicu:
«Iz arsenala Miloseviceve politike, koja je bila pogubna za drzavu i narod, sada se usvajaju i ozivljavaju upravo njeni najmanje demokratski elementi: bezakonje i ponizavajuci manevri koje niko iz medjunarodne zajednice nije trazio, bar ne otvoreno.»
Kako?
Prvo i osnovno, «medjunarodna zajednica» je definitivno zahtevala otmicu Milosevica. Ona je takodje svesrdno pozdravila svrsen cin, sto Kostunici mora biti jasno.
Drugo, sto se tice «elemenata Miloseviceve politike», da li je on ikada otimao ljude i slao ih Tribunalu? Da li je on (kao Kostunica) ikada pokusao da progura neustavne zakone o izrucenju kroz skupstinu?
Sta god se desi u Jugoslaviji, Kostunica za to krivi Milosevica. Optuzuje ga za sve vrste zlocina, ali nikada svoju publiku ne zamara dokazima. Na taj nacin, ponasa se kao zapadni mediji – satanizuje Srbe i stvara politicku klimu u kojoj mogu da se vrse zlocini, bilo da je to bombardovanje Jugoslavije ili otmica g. Milosevica.
JE LI KOSTUNICA KRIV?
Kostunica je saradjivao sa Djindjicem na deportaciji Slobodana Milosevica. Sad kada je zlocin ucinjen i ljutiti narod Jugoslavije se digao na noge, Kostunica tvrdi da nema nista s tim. Cilj ove «borbe» je da Kostunica sacuva kredibilitet.
Ali njegovo zaklinjanje na nevinost ne moze da prodje sud zdravog razuma.
Pre tri dana, Ustavni Sud je naredio privremenu obustavu vazenja uredbe o izrucenju.
Posao g. Kostunice je da a) bude vrhovni zapovednik oruzanih snaga, kako bi b) stitio i branio ustavni poredak. U sta, naravno, spadaju i odluke Ustavnog suda.
Argumenta radi, hajde da prihvatimo da g. Kostunica mozda nije bio na sastancima na kojima je otmica isplanirana. Cak i da je ovo tacno, par dana ranije su Zoran Djindjic i drugi javno rekli da ce oteti Milosevica i protiv zakona, ako se na putu nadju prepreke izvrsenju dekreta g. Kostunice o legalnom izrucenju.
S obzirom da je Djindjic obecao da ce prekrsiti zakon, Kostunicina duznost je bila da uhapsi Djindjica i druge zaverenike, i naredi Vojsci Jugoslavije da uspostavi kontrolu nad beogradskim centralnim zatvorom, gde je Milosevic. Kostunica bi tako garantovalo da nece biti otmice.
Neki ljudi kazu da Kostunica ima dobre namere, ali da je samo apstraktni intelektualac, koji nije imao pojma da se sprema nezakonita akcija.
Gluposti. Od pocetka je vrlo dobro znao da je isrucenje protiv Ustava. Dva dana pre otmice je obecao liderima SPS-a: da nece «dozvoliti Djindjicu da preduzme protivustavne mere.» Zasto bi obecao takvo nesto, osim ako nije znao da ce Djindjic da izvrsi otmicu?
Dakle, pre otmice Kostunica izjavljuje, «Znam da se nesto planira i to necu dopustiti.» Onda posle otmice kaze, «Nisam znao da ce se ovo desiti, ali je u svakom slucaju to bilo protiv zakona». Pa opet nije uhapsio Djindjica.
Sta on misli, da smo mi budale?
Kad je Kostunica posetio Vasington u maju, zalozio se za izrucenje Milosevica. Mada je ranije tvrdio da je izrucenje protivno Ustavu, obecao je Vasingtonu da ce u saveznoj skupstini predloziti zakon o izrucenju. Onda se vratio u Jugoslaviju i odrzao to obecanje.
Isto tako, izjavioje:
«Saradnja sa haskim Tribunalom je nesto sto ova zemlja mora da ucini, kao clan Ujedinjenih Nacija i dobar clan medjunarodne zajednice.» (Hjuston Kronikl [Houston Chronicle], 10. maja 2001)
Ovo je jedan te isti haski Tribunal koji je odgovoran za ubistva i satanizaciju Srba.
Kako bi opravdao izrucenje, Kostunica je iskoristio svoju kontrolu nad medijima kako bi promovisao poruku da Jugoslavija mora da se povinuje Hagu, inace Vasington ne bi dozvolio donatorskoj konferenciji da spase privredu Jugoslavije.
Kostunica je morao da zna svu laz sadrzanu u tom argumentu. Donatorska konferencija po pravilu predstavlja pljacku jedne zemlje, nikako spasenje. Socijalisti su to odlicno objasnili u izjavi, ‘Optuzujemo: Obecana pomoc iz Vasingtona je izdaja i laz!’
Kada su crnogorski Socijalisti pruzili otpor Kostunicinom zakonu, Kostunica je pokusao da ih prisili da promene misljenje. Cak je i u svojoj vlastitoj pratiji suzbijao svako protivljenje izrucenju.
Posto nije uspeo da ubedi Crnogorce da glasaju za izrucenje, Kostunica je onda organizovao ministre DOS-a u saveznoj vladi da se ilegalno sastanu i izglasaju Uredbu o izrucenju. U jucerasnjoj izjavi, Kostunica je branio ovaj cin:
«Pokusali smo sve kako bi regulisali tesko pitanje saradnje sa Tribunalom –saveznoi zakon, savezni i republicki zakon, samo republicki zakon, a konacno i Uredbu savezne vlade».
Vasington je neprijatelj jugoslovenskog suvereniteta.Kostunica je na svaki nacin pokusao da Haskom Tribunalu , agentu Vasingtona , preda vrhovnu vlast u Jugoslaviji, kako bi Vasington mogao da uhapsi svakog disidenta – pocev od Milosevica – i isporuci ga Hagu. Kada su «legalne» metode izrucenje dozivele neuspeh, Kostunica je obecao da ce spreciti bilo kakvu otmicu. Onda je stao u stranu i prepustio tu prljavu rabotu Djindjicu.
Djindjic i Kostunica su svoj narod – svoj sopstveni narod – prodali Amerikancima. I jedan i drugi su besramni izdaаjnici.
170
