Kakav preokret: Erdogan iznenada promenio odluku

Erdogana je naljutila odluka nemačkih vlasti da dozvole okupljanje Kurda u Frankfurtu, na kome su se vijorile zastave PKK, koju i Nemačka smatra za terorističku organizaciju i slike njihovog lidera Abdulaha Odžalana, koji, zbog terorizma, u Turskoj služi doživotni zatvor. Prethodno je Nemačka dozvolila nekoliko skupova protivnika promene Ustava Turske, dok je, kao još neke evropske zemlje, zabranila niz mitinga Erdoganove AK partije i ministara u okviru kampanje "za" promenu najvišeg zakonodavnog akta.

Erdoganovu izjavu osudio je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, navodeći da je "granica pređena", te da Turska "nikada nije bila dalje od EU". Ostali evropski zvaničnici, od predsednika Evropske komisije Junkera, preko holandskog premijera Rutea, do austrijskih kancelara i ministra spoljnih poslova Kerna i Ku-rca, osudili su, u poslednje vreme skoro redovne izjave Erdogana i njegovih ministara o fašizmu i na-cizmu EU i pojedinih evropskih zemalja. Turska na to izgleda ne haje i nastavlja da optužuje.

Na prvi pogled, oštra Erdoganova retorika može se razumeti kao deo referendumske kampanje, kao i uobičajenog manira više ne samo balkanskih političara da glasove dobijaju igrajući na nacionalističku kartu. Odgovara to često i EU i mnogim državama članicama. Dokaz je i Holandija, u kojoj je premijer Rute, nakon oštrog odgovora Ankari i sprečavanja turskih ministara da se obrate simpatizerima u Roterdamu, uspeo u finišu kampanje da osvoji presudne glasove i ultra desničaru Vildersu nanese ozbiljan poraz.

U Turskoj je za 16. april zakazan referendum o promeni Ustava čija je suština uvođenje predsedničkog sistema, koji bi Erdoganu obezbedio veću vlast. Većina istraživanja javnog mnjenja predviđa pobedu "za" opcije. Da li će po očekivanoj pobedi, Erdogan ublažiti retoriku? "Pomirenje" sa Putinom i Rusijom pokazuje da mu nije teško da načini "Kopernikanski obrt" u međunarodnim odnosima, ali čini se da su rovovi između Brisela i Ankare ipak preduboki. Odnos Turske i EU liči na izjavu onog vojnika JNA s početka rata u bivšoj SFRJ. U ovoj verziji bi ona glasila - EU kao hoće da primi Tursku, a Turska kao hoće u EU. Mada, obe strane znaju da je stvarnost bitno drugačija. Kao što znaju da su bolji odnosi dugoročna potreba i EU i Turske. Preduslov za to je i umerenije ophođenje.