Amerikanci priznali: Ipak smo mi najjača zemlja na svetu

ser-em vam se u naslov

ussranci o tradiciji i istoriji,cega?lopovluka ratova genocida...

Po vasoj logici Rusija bi trebala da bude na 50 mestu!??!Pa mi smo gori od usr-ani Amera kad slusamo takve lesinare!

Na nedavnoj vojnoj paradi Moskva je pokazala najnoviji model ruskog tenka „armata T-14”. Poznavaoci oružja odmah su ga nazvali „supertenkom” i predvideli da bi on u doglednoj budućnosti mogao da preraste u „kopneni dron” kao prvi tenk bez posade. Kako prenosi „Raša tudej”, ovaj model će koštati oko osam miliona dolara i biti jeftiniji od američke konkurencije, „abramsa”. Kupci se već interesuju, pre svih Indija, najveći uvoznik ruskog oružja. Možda će „armata T-14” nešto promeniti pri sledećem preseku stanja, ali je prema najsvežijim istraživanjima ruska armija druga, a indijska četvrta najjača na svetu. Najmoćnija vojska na planeti i dalje je – američka.

Istraživanje „Vatrena snaga sveta” rangiralo je zemlje na osnovu, između ostalog, ljudstva, budžeta i naoružanja. Pentagon svake godine potroši oko 600 milijardi dolara, više od sledećih 10 najvećih armija zajedno. Amerikanci su i u mnogim drugim stvarima daleko ispred svih. Imaju 20 nosača borbenih aviona dok ostatak sveta sve skupa ima 12. To Americi pruža mogućnost da otvara baze širom sveta i uz pomoć vojne prevlasti ostvaruje geopolitičke interese. Analitičari okupljeni oko pomenute studije sastavili su listu na osnovu javno dostupnih podataka, uzimajući u obzir isključivo konvencionalno naoružanje bez osvrtanja na nuklearni arsenal. Istraživanje, objavljeno na sajtu globalfirepower.c-om, pokazuje da broj vojnika jeste važan, ali ne i presudan: Kina ima daleko veći broj vojnika od SAD (više od 2,2 miliona kineskih nasuprot oko 1,5 miliona američkih), ali da su ratnici Pentagona daleko bolje obučeni i opremljeni. Rusi imaju gotovo dvaput veći broj tenkova od Amerikanaca (oko 15.000 ruskih nasuprot 8.000 američkih), ali je problem ruskog oružja što je često zastarelo, datira iz sovjetskih vremena, ali se to poslednjih godina menja. SAD poseduju skoro 14.000 vojnih aviona, dok Moskva triput manje.

Rusija je na drugom mestu najjačih armija, sa vojnim budžetom od oko 70 milijardi dolara, što je skoro za trećinu više od onog što je Kremlj trošio na vojsku 2008. Ruska armija ima više tenkova nego bilo koja druga, dok treća najjača vojna sila, Kina, drži više vojnika nego bilo ko drugi. Četvrta, indijska armija, najveći je uvoznik oružja na planeti, dok njene balističke rakete mogu da pogode ciljeve u celom Pakistanu i najvećem delu Kine. Kada stručnjaci za međunarodne odnose analiziraju rast Kine i njenu moguću prevagu u svetskoj politici, obično ističu da to nije lako ostvarljivo jer će najmnogoljudnija zemlja sveta zaista ekonomski preteći SAD, ali i da će Vašington zadržati epitet najjače vojne sile. Peking je za više od 12 odsto povećao izdvajanja za vojsku, a kao prvi očigledni geostrateški problemi izdvajaju se njegova teritorijalna sporenja sa Japanom i Filipinima u Istočnom odnosno Južnom kineskom moru. Slede Britanija i Francuska. London namerava da do 2018. umanji vojne snage za petinu, ali i dalje ima ambiciozne planove: za pet godina treba da počne da koristi nosač aviona nazvan po kraljici Elizabeti i pridruži se malom društvu vlasnika ovog moćnog arsenala.

Francuzi smanjuju broj radnih mesta u sektoru odbrane, koji ujedno raspolaže sa sve manje novca, ali i dalje jako vodi računa da dođe do najsavremenije opreme. I pored toga što za armiju odvaja nešto manji postotak bruto društvenog proizvoda od onog koji NATO traži od svojih članica (1,9 odsto naspram predviđena dva), Pariz i dalje raspoređuje soldate u misijama van svojih granica, pre svega u Africi. Posle Južne Koreje, koja se trudi da uvek bude borbeno spremna zbog neprekidnog sukoba sa Severnom Korejom, na spisku je Nemačka. Obično se ističe da nemačka armija ne odslikava nemačku ekonomsku silu u svetu, ali je ona ipak osma po jačini kao i osmi najveći potrošač u tom domenu. Zbog katastrofe u koju su gurnule planetu u Drugom svetskom ratu, Nemačka i sledeća zemlja na listi, Japan, pokazuju dozu vojne suzdržanosti, ali ipak opstaju u prvih deset najjačih armija. Osim toga, Japanci razmišljaju da promene ustav koji insistira na očuvanju isključivo odbrambenih snaga, dok Nemci odavno ne drže svoje trupe u okviru svojih granica: učestvovali su u napadima na Srbiju 1999. i u ratu u Avganistanu 2001. a nedavno su poslali i jedan mali broj vojnika u Irak da tamošnje snage obučavaju za rat protiv Islamske države. U prvih deset ušla je još samo Turska. Prema nekim podacima Ankara je prošle godine uvećala vojni budžet za 9,4 odsto u odnosu na 2013, što se i očekivalo s obzirom na krizu u regionu odnosno,građanske ratove u Iraku i Siriji.

Upravo je na primeru Iraka i Sirije jasno zašto SAD rade na tome da ostanu vojni titan. Kao svetska sila sa geostrateškim ciljevima širom globusa, SAD moraju da imaju oružane snage koje će ostvariti ono što ne može diplomatija. U Avganistanu su zadržale oko 10.000 vojnika, dok su u Irak prošle godine vratile oko 3.000. Bombarduju položaje Islamske države u Iraku, ali i u Siriji, dok Pentagon redovno šalje dronove na osumnjičene za terorizam na području od Somalije do Pakistana.

Za Rusiju je najveći izazov okršaj u Ukrajini između kijevskih snaga i proruskih pobunjenika sa istoka zemlje. Moskva je od prošle godine organizovala nekoliko velikih vojnih manevara. Osavremenjuje opremu i povećava izdatke za armiju od dešavanja u Gruziji 2008. kada su se trupe pod komandom Tbilisija sukobile sa ruskim vojnicima u Južnoj Osetiji i Abhaziji, gde su već bile ruske mirovne snage. I dotad nezavisne od ostatka Gruzije, a Rusima naklonjene dve regije, proglasile su nezavisnost koju je Moskva odmah priznala. Gruzija je ostala sa dve otvorene „rane” i kao takva – udaljena od pridruženja Severnoatlantskoj alijansi, što je bio ruski geopolitički poen.

Svet se užurbano naoružava. Prema podacima koje je obelodanio ruski informativni portal Sputnik, ukupni vojni troškovi u svetu, u 2013. godini, iznosili su 1747 milijardi dolara. Države sa najmoćnijim armijama na planeti ne posustaju – milijarde dolara troše se da bi vojske bile još ubojitije, oružje postaje sve modernije. Na spisku 15 država sa najvećim vojnim budžetima na svetu prva tri mesta zauzimaju SAD, Kina i Rusija. Sjedinjene Američke Države su prema podacima za 2013. te godine potrošile za vojsku 648 milijardi. Daleko iza SAD, na drugom mestu ove liste je Kina čiji vojni troškovi su iznosili 188 milijardi dolara. Rusija je na trećem mestu sa „skromnih” 87,8 milijardi dolara. Iza ove trojke najvećih vojnih trošadžija su: Saudijska Arabija (67 milijardi dolara), Francuska (61,2 milijardi dolara), Velika Britanija (57,9 milijardi dolara), Nemačka (48,8 milijardi dolara), Japan (48,6 milijardi dolara), Indija (47,4 milijardi ndolara), Južna Koreja (33,9 milijardi dolara), Italija (32,7 milijardi dolara), Brazil (31,5 milijardi dolara), Australija (24 milijarde dolara), Turska (19,1 miljardi dolara ) i Ujedinjeni Arapski Emirati (19 milijardi dolara)....

Prvih petnaest potrošilo je 1408 milijardi dolara za svoje armije, ostatak sveta „svega” 339 milijardi dolara. Zanimljivo je pogledati i rang listu država čiji su vojni troškovi najveši porasli između 2004. i 2013. godine. Izraženo u procentima najveći rast vojnog budžeta imao je Avganistan – 557 odsto. Velika povećanja ostvarili su i: Azerbejdžan (493 odsto), Irak (284 odsto), Kazahstan (248 odsto), Gana ( 243 odsto), Gruzija (230 odsto) ... Tri vojno najsnažnije države na planeti: SAD, Rusija i Kina i narednih godina trošiće milijarde dolara na vojne budžete. Amerikanci planiraju da ove godine smanje vojni budžet za 75 milijardi dolara ali će on, po veličini, i dalje biti broj jedan na svetu. Takav trend ne dopada se, međutim, svima u Americi. Tako Pol Saunders, direktor Centra za nacionalne interese u Vašingtonu, smatra da je kresanje vojnog budžeta „strateška greška”. U dokumentu koji je dostavljen članovima Kongreesa i Senata upozorava se da SAD ne smeju da naprave grešku i pokušaju da loše stanje u državnoj blagajni poprave smanjenjem vojnih troškova.

„Smatramo da je sadašnji nivo vojnih izdataka nezadovoljavajući”, izjavio je Saunders zalažući se da narednih godina SAD nikako ne smanjuju vojni budžet. Kineski podaci o vojnim troškovima uvek su pod velom tajne ali je saopšteno da će oni ove godine biti povećani za oko šest odsto u odnosu na 2013. Sa Rusijom je situacija nešto drugačija. Pre nekoliko godina Moskva je najavila veliku modernizaciju svoje armije za koju je trebalo da bude utrošeno oko 500 milijardi evra. Kalkulacija je napravljena na ceni nafte od 147 dolara za barel. Ukrajinska kriza, međunarodne sankcije i drastično pojevtinjenje nafte na svetskom tržištu, ozbiljno su poremetili ove ruske planove. Zbog toga, Rusija je prinuđena na menja svoje strateške ciljeve i prilagodi vojne troškove novoj situaciji. Očekuje se da vojni troškovi Rusije ove godine dostignu 4,5 odsto bruto nacionalnog proizvoda i sigurno će premašiti 80 milijardi dolara.

Evo i primera. Americki Abrams tenk je 5 puta skuplji od Armate. A Armata je po svim karakteristikama bolji tenk. Pa nije ni cudo sto budjet Amerike mora da bude daleko veci da bi parirali Rusima. Iran dobija S-300 rakete po povoljnoj ceni, Indija kupuje Ruske avione i helikoptere, ne zato sto su jeftiniji, a jesu od Americkih, nego sto su kvalitetniji. Nije ni cudo sto Pentagon mora da trosi toliki novac. Koliko kosta odrzavanje jednog nosaca aviona. A treba im 20. Ja se pitam zasto toliko. Odgovor je prost. Da bi bili dominantni na planeti. A dovoljna je jedna raketa s-400 da ga posalje na dno. Avioni koji treba da se vrate, gde slecu?

Najveći svetski izvoznici"demokratije"godišnje izdvajaju više od 10 najjačih armija sveta za najjače"demokratsko"sredstvo, izašlo iz Pakla,naoružanje.Na osnovu tih"argumenata" popuju svima po svetu po pitanju zaštite ljudskih prava i sloboda,a u haškom kazamatu samo za Srbe demonstriraju "pedagoškoandragoške"metode u primeni tih prava i zaštite zločinaca koji u ime NSP čine"milosrdnohumanitarna"dela širom sveta i prebacuju odgovornost na žrtve jer su se drznule da pomisle da brane svoje prirodne resurse i pravo na život jer to nije"samo njihovo već opšte dobro",dok su sva dobra štampača para bez pokrića njihova.Pljačkom tuđih resursa pokrivaju enormna ulaganja u ratove,naoružanje i vojnu opremu,te je za njih svaki rat samo jedna malo oštrija"tržišna utakmica"u kojoj po onoj,"ne ljuti se čoveče",možeš izabrati ulogu piona,marionetizovanog poslušnika koji se žrtvuje za interese budućih gospodara sveta,ili topovskoOUplutonijumske hrane.YU je bila 4. a sada prosek 100-ta vojna sila.BRAVO!