"Amerika jeste velika, ali ne i izuzetna"

Jos od nastanka SAD verovali su u svoju izuzetnost i da je njihova misija da transformisu svet. Porazili su najmocniju imperiju i postali uzor za revolucije izvedene tokom citavog devetnaestog veka ukljucujuci tu i Prvi i Drugi srpski ustanak. To je kulminiralo nestankom imperija (sem britanske) nakom Prvog svetskog rata i davanjem prava narodima da stvore nacionalne drzave udruzene u Ligu naroda. Od tada su promenili svoju misiju. Zasto? SAD su i same postale imperija. Ideologija Sesila Roudsa koji se obogatio u Africi i po kome je ime dobila Rodezija je potkraj devetnaestog veka dobila krila formiranjem fondacije. Mada ima samo devedeset pet sticenika svake godine oni su tokom vise od sto godina postojanja Fondacije uspeli da se infiltriraju u vlade, nevladine organizacije, Catam haus, Savet za medjunarodne odnose, OUN i njene agencije... Rouds je verovao u anglosaksonsku izuzetnost.

Amerika je bila "izuzetna" dok Kenedijeva administracija nije pocela sa nekontrolisanom imigracijom u cilju povecanja biraca demokratske partije. Inace ako se pod izuzetnoscu smatraju naucna dostignuca i otkrica koje koristi ceo svet onda su izuzetniji od bilo koga jer ja se ne mogu setiti da sam imao ikakve koristi od Rusa po tom pitanju kojima smo uz put budi receno prodavali sporete Smederevce a oni slali ljude u kosmos.

Izuzetno povoljan geografski polozaj - da. Izuzetna (do skora) meka moc - da. Izuzetna sposobnost da eksploatacijom a vrlo cesto i brutalnim otimanjem tudjih resursa velikom (ali od osamdesetih sve manjem) broju svojih gradjana omoguci da dosanja americki san - da. Ogromna vojna moc i spremnost da se upotrebi - da. Cvrsto ubedjenje da su predodredjeni da svima dele lekcije i sude, a da su iznad svake kritike i zakona - da. Podela plena medju elitom, enormna licna bogatstva i udeljivanje mrvica "jatacima" iz kooperativnih rezima - da. Arogancija, nemilosrdnost, lecemerje, zelja da se dopadne - da. I kad bi umesto USA rekli: dobro naoruzana banda, beskrupulozna u ostvarivanju svojih pljackasnih planova, sa sklonistem u brdima tesko dostupnim se-rifu, sa saradnicima u gradovima cije banke pljackaju, pa puni para bance po salunima i bordelima, a nedozreli klinci ih obozavaju i zele da postanu kao oni - znali bi da gledamo klasican holivudski vestern. Izuzetnost je nesto drugo.

Neki narodi jesu sposobniji, organizovaniji, pametniji od drugih, a da li će se to zvati izuzetnošću ili nekako drugačije, to je skoro semantička stvar. Mnogi narodi vole da sebi pripisuju odrednice u superlativu, a mi imamo taj egalitarni manir koji je katkad dobar, ali ne uvek. Fridrih Šiler je zapisao u pismu jednom svom prijatelju „istoričar može da se zagreje za jednu naciju samo ukoliko ona predstavlja bitan elemenat u razvoju čovečanstva“. Mi na ovo pitanje (i ne samo ovo) gledamo suviše emotivno. Reče Dž.Vašington da narodi koji se u svom odnosu prema drugim narodima rukovode osećanjima ljubavi ili mržnje postaju robovi svoje ljubavi ili mržnje. Mi smo, čini mi se, tako često robovi svoje ljubavi i mržnje, pa tako dvostruko zasužnjeni smo sledstveno i u vidicima suženi.

Tako Arijevski nadmeno, superiorno od jednog Afro americkog predsednika gde su crnci jos uvek gradjani drugogo reda. Ali je u jednom u pravu nobelovac za mir koji je poveo tolike ratove Amerikanci jesu izuzeti od krivicnog gonjenja bilo gde u svetu.