Овај текс ме сада подсјетио на један документарни филм о животу у САД-у који сам погледала давно када сам имала 17-18 год. У филму је на документаран начин приказан живот тада у САД од оног највећег сјаја, раскоши и богатства и свег гламура који прати такав живот па све до приказаног живота на самом дну, сву огољену биједу, живот бескућника по подземним метроима Лос Анђелеса и живот њујоршких бескућника који се купају на мјестима гдје су напрсле цијеви од водовода и који свој животни простор дјеле са пацовима! Ја сам тада живјела у Југославији и тај податак о тим несретницима које је прво одбацила породица па и само друштво мене је ужаснуо јер ми је као младој особи из једне друге средине све то дјеловало нестварно!!! Најгора ствар се десила у другом дјелу филма када је приказиван живот у затворима широм Америке...а затим и извршења смртне казне..... Гледала сам не вјерујући шта видим, као хипнотисана мислећи да баш неће све приказати до краја! Најезивија и мени најужаснија сцена је било извршење смртне казне на електричној столици....Пар минута се осуђеник тресао и грчио, кренула му је крв на уста и нос...Обућа му је почела да дими и на крају су му убризгали инекцију директ у срце, ваљда за његову атлетску грађу напон струје је био преслаб...шта ли?! Само знам да ми се та сцена ужаса урезала у сјећање и ево сада док ово пишем ја ту сцену видим пред очима иако сам тај филм давно гледала на ТВ....Ужас...немам другу ријеч адекватну за тако нешто !!!