Srbi od Trampa, ipak, ne očekuju spas

Чак 43 одсто грађана Србије испољава задовољство победом Доналда Трампа на америчким изборима, сведоче најновији резултати редовног месечног политичког барометра Агенције „Фактор плус”. Незадовољство тријумфом републиканског кандидата, према овом истраживању, испољило је 12 процената испитаника, док четвртина њих тврди да их ово не занима, а петина да им је свеједно што ће Трамп бити председник САД. Анкета, којом је обухваћено 1.100 грађана, показала је и да две трећине њих верују да нови шеф Беле куће жели или да бар може да помогне Србији, наспрам 24 одсто који то не очекују.

Објашњавајући ове резултате, Владимир Пејић из „Фактора плус” каже да се при постављању овог питања испитаницима термин „помоћи” Трампа Србији мора схватити и као директна и као индиректна помоћ, односно у најширем смислу те речи. „У том смислу, под помоћи су анкетирани подразумевали све – од враћања Косова и Метохије до слабљења притиска на Балкан. Овакав резултат најпре долази од негативног става овдашње јавности према Хилари Клинтон и Билу, а други разлог је то што је у кампањи, која је иначе била планетарни шоу, Трамп причао неке ствари које су пријале ушима просечног Србина, попут најава да ће имати добре односе с Русијом. Напослетку, поједини овдашњи медији су својим написима допринели оваквом исходу”, објашњава Пејић. Говорећи о налазу да је близу половине грађана задовољно Трамповом победом, он напомиње да то не значи да сви ти испитаници имају велика очекивања.

„Исто тако, има и оних којима Трамп не одговара јер га опажају као човека који нема неке велике интелектуалне капацитете и заступа условно речено националистичку политику, али сматрају да је његова победа интерес и Србије”, истиче Пејић. „Фактор плус” је мерио и рејтинг српских политичких странака. Кад би се парламентарни избори одржавали прекосутра, на њих би изашло 47 одсто бирача, а цензус би у овом тренутку прешли Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка, Покрет „Доста је било” и Демократска странка. Кад је реч о појединачном котирању партија код бирача, најосетнија промена у односу на претходни месец јесте пораст рејтинга ДС-а с пет на 5,5 одсто. Све остале странке махом уживају идентичну подршку код бирача као и у октобру. Ситне промене су незнатни пораст рејтинга СНС-а, ДЈБ-а и Двери за по 0,1 проценат, док је за исто толико опала подршка Српској напредној странци и радикалима. Социјалисти су пак с октобарских 10,6 одсто забележили благи пад на 10,4 процента. „Рејтинзи партија су већ дуже време на стандардном нивоу. Ту нема већих промена као што, уосталом, нема ни неких разлога да се оне у овом тренутку десе”.

У мери у којој се у Србији страховало од изборне победе Хилари Клинтон у тој мери се мање страховало од изборне победе противкандидата Доналда Трампа. Дакле, у случају Трампа, само се мање страховало, и то је све. Зашто је то тако? Зато што у Србији ретко ко очекује да Доналд Трамп настави тврду антисрпску балкансу политику породице Клинтон и естаблишмента који је она представљала. У Србији се мисли да ако Трамп заиста искрено оцењује да је спољна политика породице Клинтон погрешна и штетна пре свега за саму Америку, да ће он у одређеној мери променити званични не само унутрашњи већ и спољнополитички курс Америке и то не само према Балкану и Европи, него и према целој Азији, а посебно према Русији. Наиме, у Србији се сукоб Америке са Русијом оцењује као противан Америчким интересима, па се Трампова здрава намера да ресетује руско-америчке односе у Србији доживљава као пристојна шанса да бар донекле омекша и америчка антисрпска политика на КиМ, али заиста ништа више од тога.