"Vučićev prijatelj": Rusija vojno nije dorasla SAD-u

Руди Ђулијани најозбиљнији кандидат за шефа америчке дипломатије. Бивши градоначелник Њујорка поручио да се Русија осилила јер Обама није хтео да припрети оружјем Бивши градоначелник Њујорка и један од најближих сарадника које је Доналд Трамп имао у кампањи изразио је жељу да буде државни секретар, уз оцену да је борба против Исламске државе (ИД) спољнополитички приоритет будуће владе и да Русија није стварна конкуренција САД, али да се тако понаша јер Барак Обама није умео да запрети америчком војном силом.

Руди Ђулијани је на форуму у организацији „Волстрит џорнала” неколико пута истакао да жели да постане шеф дипломатије, јавља овај лист. Откако је Трамп победио на председничким изборима, Ђулијанијево име се везивало за неколико могућих функција, па и за позицију министра правде, али је он на форуму казао да није заинтересован за то место. Излажући спољнополитички план, објаснио је да је ИД „краткорочно највећа опасност не зато што је у Ираку и Сирији, већ зато што је урадила нешто што Ал Каида никада није – проширила се на свет”. Као примере за то да је ИД опасност по глобалну а не регионалну безбедност навео је терористичке нападе у Орланду и Ници.

Иако је Трамп обећао да ће моментално поништити споразум о нуклеарном програму са Ираном, Ђулијани је истакао да Техеран не би био прва невоља са којом би морао да се ухвати у коштац: „Морате имати приоритете. Ако нам је приоритет да елиминишемо ИД, онда ћемо ово (Иран) мало одложити.” Говорећи о Русији, Ђулијани је казао да је она тренутно амерички противник, али да то не мора тако и да остане и да се Москва може зауздати. „Русија мисли да са нама може војно да се такмичи, али не може. За време Обаме није било воље да се припрети употребом силе, и то је Русију учинило толико јаком.” Русија је анектирала Крим и де факто зауставила ширење НАТО-а када је у Украјини подржала проруске побуњенике који су ушли у рат против званичне војске из Кијева. Кремљ се умешао и у сиријски грађански рат, и то на супротној страни од оне коју тамо подржавају САД, због чега су им односи спали на најнижи ниво од краја хладног рата.

Новоизабрани амерички председник чуо се телефоном са руским председником Владимиром Путином и они су, како је гласило саопштење Кремља, констатовали да су односи између њихових земаља незадовољавајући и да то треба да се промени. Ђулијани је на изборима 2012. био саветник Српске напредне странке, на чији позив се обрео у Београду. Када су се новинари том приликом распитивали о његовој подршци бомбардовању Србије 1999, казао је да се то збило пре много година и навео пример једног рођака који се борио против Јапана са којим сада најбоље пословно сарађује. Као могући наследник Џона Керија помиње се и Џон Болтон који би могао да отежа помирење са Русијом јер је њу означио као једну од највећих претњи за САД због начина на који се понаша у источној Европи и на Блиском истоку. Амерички амбасадор у УН за време Џорџа Буша написао је текст у којем је посаветовао Трампа да на Русији примени политику одвраћања и њен утицај на Блиском истоку сведе на ниво који је имала пре Обаме. Приметио је нешто врло слично ономе што је изјавио Ђулијани – Обама је био слаб и зато је „Путин имао сваки разлог да верује да ће упорношћу остварити сваки циљ”. Овај јастреб америчке спољне политике својевремено је тражио бомбардовање иранских нуклеарних постројења и не уклапа се у Трампово обећање да ће земљу држати подаље од сукоба широм света.

Док Трамп трага за будућим америчким емисаром у свету, Обама покушава да умири европске савезнике, узнемирене Трамповом критиком на рачун НАТО-а. Шеф Беле куће је пред полазак на пут у Грчку, Немачку и Перу истакао да његов наследник неће извести САД из алијансе нити заборавити на америчке обавезе према партнерима на Старом континенту. Судећи према ономе што је јуче јавио Си-Ен-Ен, председнику Трампу приоритет неће бити ни ИД ни НАТО, већ трговински споразуми. У документу који су саставили његови најближи сарадници стоји да ће се нова влада посветити америчкој трговинској политици већ првог дана у Овалном кабинету, почевши од Споразума о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА). План је да САД или изађу из НАФТА или да поново преговарају о њеним одредбама које је Трамп окривио за селидбу радних места у Мексико. Нацрт до којег је дошла поменута телевизија подразумева да ће нова администрација снизити порезе за фирме и смањити регулативе за покретање бизниса већ у првих 200 дана рада владе да би се радна места у производњи задржала у САД (уместо да се роба увози из Мексика или са Далеког истока). Неке од тачака тог плана су и заустављање Транспацифичког партнерства, споразума о слободној трговини између земаља Пацифика као и крај „нефер увоза” под којим се обично подразумева увоз јефтине робе из Кине у којој се обара вредност валуте, док су наднице и радни стандарди далеко нижи него у САД. Трампови критичари упозоравају да ће то довести до трговинског рата са Кином.