Panika u državnom vrhu Hrvatske zbog hapšenja za zločine nad Srbima

Najsvirepije zločine koje je ikada čovečanstvo zabeležilo,počinili su HRVATI(bivši Srbi) nad srpskim narodom! U svesti tih bivših Srba, utisnuta je mržnja prema onima koji su ostali Srbi. Prebacivanje krivice. Nisam ja kriv što sam izdao srpstvo, nego on što je ostao Srbin. Njegov ostanak u srpstvu, njegov moralni život, njegova hrabrost i junaštvo, prkos i nepokolebljivost su ukor za moju savest, za mene konvertita, slabića, kukavicu, bednika, slugu, koji je za džak brašna i soli, izdao i dedove i narod i veru.Srbin mora nestati da me više nikad ne podseća na moju izdaju. Zato Jasenovac, zato Oluja, zato su Hrvati sa tolikom mržnjom kl,ali Srbe, jer su ih podsećali na istinu o sebi, jer su Srbi samim svojim postojanjem bili prst krivice uperen u Hrvate.Čovek koji promeni veru, a potom i naciju, kao u slučaju Hrvata i Srba, izbrisao je sve što je bilo do tada. On više ne može da govori o svojoj porodici, precima, svom rodu. On je neko ko počinje od nule, ništa, čovek bez biografije, mladica tek zasađena na ledini. Takav čovek je svestan svega a naročito prezira svoje okoline, rodbine, prijatelja, kumova, svojih dojučerašnjih sunarodnika i u njemu se rađa mržnja. Ponižen je, ćuti kad se u društvu priča o istoriji, porodičnoj tradiciji, dalekim rođacima… I onda dolaze ratovi. Takav čovek postaje zver i kreće da ubija sve one koji su živi svedoci njegove prevere, sramote, njegove izdaje predaka i svog naroda…

Hrvata kao starog plemena danas gotovo da nema, nalazimo ih tek u ostacima u Hrvatskom Zagorju, Moslavini i onom delu Međimurja, prema Sloveniji. Ostali su konvertiti, uglavnom bivši Srbi koje je katolička crkva uspela da otrgne najpre od pravoslavlja a potom od srpstva.Podsetimo se reči doktora Juraja Krnjevića iz 1955. godine: “Pre jedno 120 godina Hrvatska je bila vrlo malena. Zagorje i okolina, to je bila Hrvatska… Onaj kraj gde se govori “kaj” to je bila Hrvatska.”…Vodeći hrvatski istoričar, dr Tvrtko Jakovina priznao da su Srbi 1918. spasili Hrvate i da Hrvatska nije ušla u prvu Jugoslaviju da danas ne bi postojala.Jakovina kaže da je 1915. Srbima bilo ponuđeno da uzmu Slavoniju, BiH, Liku i deo Dalmacije i stvore srpsku državu. Istra i drugi deo Dalmacije bio je obećan Italiji. Ono malo Hrvatske, tzv. regija Hrvatska (Zagorje i oko Zagreba) trebala je ostati u sklopu Mađarske.Da je Srbija tada pristala, danas bi tzv. Hrvati iz Zagreba i Zagorja bili Mađarska provincija i relikt prošlosti, a ostatak katoličkog stanovništva iz Dalmacije, Slavonije, Like i BiH bi bio ono što u stvari i jesu – Srbi katolici.

Код анализе српско-хрватских односа занемарити дужину и чврстину везе између САД и ус,ташког покрета била би велика грешка. У том случају суштина би остала вечна загонетка. Јер уст,ашки покрет без активне организационе, кохезионе и логистичке подршке америчких и енглеских тајних служби не би био оно што је данас. Без ове подршке не би никада прерасли у политичку и економску снагу која може створити једну државу, него би остали на нивоу терористичких банди сакривених у дебелој илегали широм света, разједињени и у сталном рату не само са структурама бивше СФРЈ него и са самим собом.Прелазак ових клеро и ултрана,ционалистичких терористичких организација са бомбе, пиштоља и ножа на политичка разглабања у Торонту могли су дотерати и испеглати само јаки ауторитети у лику америчких политичких личности и још моћнијих тајних функционера обавештајно-безбедносних служби. Тако је створено Хрватско народно вијеће – ХНВ (1974) као „кровна институција“ скоро свих ус,ташких организација. Претеча ХНВ су организације Уједињени амерички Хрвати и Уједињени хрватски фондови, које су се касније ујединиле у ХНВ. Циљ је био уједињење и сакупљање новца за ослобођење Хрватске, а све се одвијало у САД и Канади, под контролом америчких тајних служби. Тако је прикупљен новац којим су финансирани први слободни избори у Хрватској и новац којим је куповано модерно оружје за покретање и вођење грађанског рата. Све што се даље дешавало није тајна. Веза Шушак – Туђман била је под јаком контролом америчких обавештајних служби. Велико изненађење које ни данас у Хрватској нико није спреман да прихвати јесте чињеница да у стварању хрватске независне државе није главна личност био Фрањо Туђман, него ус,ташки емигрант Гојко Шушак. Тако је потпуно јасно да су САД знале да ће оваква Хрватска бити формирана на рушевинама СФРЈ и да су у томе активно учествовале. Зашто нас онда данас чуде тако јаке везе САД са државом коју су практично створиле? Зар ми да им објаснимо ко су ус,таше, а они су им скинули фаш,истичке униформе и од њих правили политичке дисиденте.

Без директне подршке и помоћи САД проуст,ашки савез у виду ХНВ а касније као организациона структура десног крила ХДЗ и нове хрватске државе не би остварио своје циљеве. То је и њима потпуно јасно. И данас, ако се измакне САД, хрватска грађевина, заснована на терору, потпуно би се урушила. Јесу остварили циљеве, али су постали права НАТО држава. Њихова независност је само на папиру. Зато гледати на хрватску политику према Србији као на резултат самосталног одлучивања хрватских политичара јесте погрешно. Штавише, данас је врло тешко дефинисати и разлучити шта је стварно хрватски став а шта диктат НАТО. То, наравно, важи и у креирању политике према Србији. Уосталом, главни идеолог стварања садашње Хрватске је ХНВ. Зато Србија не сме ни за тренутак сметнути с ума да је темељни задатак ове кровне уст,ашке организације био: „Хрватска мора обухваћати сав етнички и повијесни простор хрватског народа у којем ће бити суверен једино хрватски народ“. На томе се заснива садашња хрватска политика. Значи, територијалне претензије су давно дефинисане – још пре стварања нове независне Хрватске.

Утицај лидера ЕУ на Хрватску се губи, а потпуну контролу над Хрватском преузеле су САД преко десног крила ХДЗ и „штедуловаца“, пробраних екстремних уста,шких емиграната које је предводио Никола Штедул и уградио их у основне полуге хрватске власти. Последњи лидер ХНВ био је Мате Мештровић, син познатог вајара Ивана Мештровића (споменик незнаном јунаку на Авали је његово дело). Мате је амерички држављанин који је имао чин поручника у америчкој војсци, учесник рата у Кореји, касније редовни професор на факултету у Њу Џерсију. Није тешко закључити да је он заступао америчке интересе и ХНВ водио у том правцу. Распустио га је 1991. године после успостављања независне Хрватске, али су припадници ХНВ масовно уграђени у ХДЗ и хрватску власт. И сам Мештровић се вратио у Хрватску, једно време је радио у Министарству иностраних послова и био је амбасадор Хрватске у Бугарској.

Ma hjte molim vas.Pa hrvati nikad nisu bili a ni u periodu o kom govorite zl,očinci a niti je ovo zl,očin što spominjete.čalo po,bili po,klali Srba pa to su samo Srbi.P zapadnim kriterijumima zlo,čin je to nisu i više.