"Vesti" na suđenju Monsantu (4): Evropa sluga opasne industrije

Које нити спајају организације за заштиту животиња и компаније за производњу ГМО семена? Већ неколико деценија − под лажном заставом „одрживог развоја“ − мегакорпорације и читаве државе спроводе пројекат отимања обрадиве земље сељацима. Кредибилитет УН омогућава да зелена перионица новца функционише беспрекорно, подржана једном од најутицајнијих „инвајронментал протекшн“ организација – WWF − која већ деценијама, захваљујући сјајно дизајнираној еко-фасади, успешно развија глобалну мрежу експозитура.

ПРАВО ЛИЦЕ „ЗЕЛЕНОГ“ МЕНАЏМЕНТА ________ Улазак у елитни клуб „инвајронментал френдли“ произвођача ГМ соје (намењене производњи биогорива) или ГМ палми за производњу уља, гарантује неслућене привилегије и могућност некажњеног прогона сеоског становништва − ради стварања монокултурних зона – екопустиња. За то време заштитници беба тигрова, поларних медведа, младих орангутана и малих панда манипулишу емоцијама милиона, продајући патетичне документарце о угроженим врстама и мајице са ликом окатог медведића. Донације пристигле у фондове WWF (500 милиона евра годишње) потврђују да је слоган „Фор а ливинг планет“ постигао пун погодак. Шокантан документарни филм „Тишина око панда – оно што WWF није рекао“ троструког добитника престижне немачке ТВ награде „Гриме“, Вилфреда Уисмана, показао је право лице „зеленог“ менаџмента, а податак да је након приказивања на немачкој и швајцарској ТВ волшебно скинут са Јутјуба, има посебну тежину. Аутор је са екипом сниматеља кренуо трагом „зелене трансверзале моћи“ да би разоткрио механизме згртања капитала уз помоћ јефтиног медијског трика: направити срцепарајући филм о угроженој врсти, укључити богате донаторе, власнике компанија за производњу ГМ семена и монокултурну производњу, заинтересоване да се − на основу сертификата WWF − докопају бонуса за „еко-френдли“ активности.

Радикалне промене наступиле су у агробизнису последњих 20 година, посебно на тржишту семена. Ако су раније преовладавали мала предузећа и институти, снабдевајући пољопривреднике природним семeњем, данас овим тржиштем господари 10 великих транснационалних корпорација које контролишу половину светског тржишта семена. Истовремено, већина ових компанија производи и пестициде, али и генетички модификоване организме (ГМО). На пример, „Монсанто“ контролише 90 одсто тржишта соје У ком правцу иде агробизнис сликовито показују недавни догађаји (нашој јавности непознати и досад необјашњени) у Аргентини, где је недавне демонстрације „незадовољних грађана“ платила компанија „Монсанто“. Наиме, влада Маурисија Макрија је усвојила резолуцију о контроли семења, а „Монсанто“ је, после тога, отворено иступио против владе Аргентине. Да би влада ослободила аргентинске пољопривреднике обавезе да користе лиценцирано семење „Монсанта“, мора да преговара са овом компанијом. На страну ко је пре тога потписао и како (корупцијом или добровољно) такву обавезу за домаће пољопривреднике и компаније. Сада влада покушава да се реши исте, што нимало није лако будући да још није успела. Наиме, „Монсанто“ је одбио преговоре и спустио цену генетички модификованог семења за мале произвођаче, при чему су се обе стране сложиле да велики произвођачи и даље да плаћају пуну цену. После ових мера (протести „незадовољних грађана“ трајали су све време), акцијe „Монсанта“ су порасле за три одсто. Додатну победу (и профит) компанија је обезбедила и тиме што је обавезала откупне станице да контролишу да ли је роба лиценцирана, јер су, како кажу, аргентински фармери стекли велике зараде на њиховој технологији, те сада морају да плате. Поред тога, извршила је невероватан притисак и на превознике, пре свега оне који возе робу воденим путевима, да не примају артикле без адекватне документације, која подразумева и плаћање лиценце „Монсанту“.

ПОДЕЛА ПЛЕНА Иза пропагандних флоскула о „развоју потенцијала Африке за брзи самоодржив раст пољопривреде“ стоје приватне компаније од којих већина доминира светским тржиштем семена и пестицида, држећи под контролом светску трговину. Међу потписницима Декларације приватног сектора за подршку пољопривредног развоја Африке, налазе се „Бајер“, „Каргил“, „Дупонт“, „Монсанто“, „Сингента“, АДМ и „Јара“. Уз њих се појављује на десетине малих компанија из развијених земаља које такође очекују значајан удео у заради. Нова алијанса формирана је 2012. на последњем самиту Г8 у Кемп Дејвиду, да би после самита у Ирској почела кампања „заустављања глади“. Значајна разлика између овог самита и Берлинске конференције из 1884. је у томе што су у првом налету велике силе осмислиле сличан пројекат за „ослобађање Црног континента од ропства“, како би уједињене европске империје, уз САД, поделиле плен грабећи територије и природна богатства Африке. Данас уместо колонијалних држава на сцену ступају корпорације одлучне да преузму контролу над обрадивом земљом и природним богатствима. Стотине милиона хектара обрадиве земље биће под контролом агро-биотех гиганата, „партнерски однос“ са државом уопште не обавезује компаније на поштовање конвенција о људским правима, с обзиром на то да оне нису потписнице тог документа, нити су обавезне да поштују било каква људска права.

Афричке земље доведене у безизлазну ситуацију потписују сваки понуђени споразум у нади да ће се домоћи обећаних олакшица. Ни-герија, Бенин, Малави, Гана, Буркина Фасо, Обала Слоноваче, Етиопија, Мозамбик и Танзанија плаћају цену уласка у Алијансу променом заштитних закона, како би олакшали посао страним инвеститорима и трговцима. Обала Слоноваче и Мозамбик су, на пример, увели закон којим приватне компаније лако приступају земљи, што је довело до егзодуса руралног становништва протераног са малих поседа. Предато је до сада 600.000 хектара обрадиве земље, а Етиопија је већ дала у закуп преко четири милиона хектара. Али преузимање земљишта није основни циљ; од ових земаља се очекује промена регулатива везаних за семе и храну. Мозамбик се обавезао да систематски смањује дистрибуцију бесплатног „непровереног“ семена, омогућавајући компанијама да уносе своје патентирано семе.