ГМО „По правилима СТО, трајна забрана промета и производње ГМО није могућа, осим уколико се научно не докаже штетност ГМО производа — а до сада није доказано да су они штетни. У СТО постоје државе које на либералнији или на рестриктивнији начин третирају ГМО производе, али општа забрана промета не постоји ни у једној од 159 земаља-чланица. У ЕУ се, додуше, гаје само две ГМО културе, али се дозвољава промет око 50 ГМО производа.
Од две културе регистроване за гајење на територији ЕУ, једна је сорта кромпира, а једна сорта кукуруза“, каже Гулан. Он у разговору за Спутњик истиче и да је „точак историје ГМО“ незаустављив, и да Србија може тај процес евентуално само да успори. „Процењује се да се у свету ГМО култура узгаја на 170 милиона хектара, од чега је 50 милиона у САД, док се у земљама Европске уније ГМО културе култивишу на свега око 100.000 хектара. Тренутно је Србија једина земља у Европи која потребе за сојом задовољава из сопствене производње, и чак оствари додатни извоз производа од соје у вредности од око 82 милиона долара годишње. Притом, Србија је једина земља у Европи која има тржишни ланац заснован на потпуном GMO Free режиму у узгоју соје, али та јединствена ситуација није валоризована“, напомиње Бранислав Гулан. Он још једном наглашава да до сада није доказано да је ГМО штетан, и да ће у наредном периоду за Србију највећи изазов бити како да донесе нове законе у складу са стандардима ЕУ, а да истовремено сачува домаћу производњу соје и других производа.
Шеварлић: ГМО и у млеку, безалкохолним пићима и кондиторским производима Међутим, професор на Пољопривредном факултету Миладин Шеварлић тврди да су експериментална истраживања показала да конзумирање ГМО хране оставља озбиљне последице по здравље. „Да би се доказало да је храна од ГМО штетна, треба да прође минимум четири генерације људи, или 120 година.
Али експериментална истраживања која су рађена на животињама у лабораторијама показала су да у другој генерацији долази до промена у унутрашњим органима, у трећој генерацији долази до повећаног постотка експерименталних животиња које оболевају од канцера, а четврта генерација животиња је толико бесплодна да не могу да се репродукују ни на нивоу просте репродукције“, истиче Шеварлић. Шеварлић сматра да је невероватно да поред постојећих закона који забрањују ГМО, после премијера Србије („генетски модификован чери парадајз“ — прим.аут.) и министар трговине Расим Љајић јавно каже да Срби већ једу увозно месо које садржи ГМО. „Премијер и министар су најодговорнији за поштовање Закона о трговини, Закона о ГМО, Закона о тржишној инспекцији… Да ли ће независна судска власт сада покренути поступак због нелегалног увоза ГМО организама?
170
