Borba oko vlasništva nad naslonom za ruke nasmejala svet

Ха ха ха....читајући ово сјетих се догађаја из 4 или 5 разреда осн. школе: Сједала сам са другом у клупу и он је имао обичај да се налакти са свог сједишта на моју страну клупе када би неки наставник држао предавање. Стално сам га опомињала да се помјери на своју страну клупе јер ми тако смета..али узалуд! Данима је то трајало све док нисам један дан побјеснила и узела онај тврди школски метар, измјерила дужину и подјелила на пола и граничну линију веома уочљиво маркирала и опоменула га гдје је његов дио клупе а гдје мој! Али.....ни то није помогло... Пређем и ја у отворен рат са клупским колегом и намјестим руку и борим се из петних жила да му не дам ни милиметар преко црте на моју територију клупе.....Кад види ти врага, мој клупски друг на то полуди што сам се ја уопште усудила да браним мој простор клупе...скочи као опарен...зграби своју торбу...извади шестар и оном иглом ме од бијеса убоде у бутину.........?!?!?! И дан данас имам тај ожиљак...и баш ме ова прича сад подсјетила на тај давни догађај из школе који ми је сада смјешан и комичан....али бог'ме тада болан...........