Subota 20. 4. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
4
Petak 21.10.2016.
02:14
A. Vučićević - Vesti A
Čak i tako značajan događaj kao što je izložba o Jasenovcu najavljena za iduću godinu u Ujedinjenim nacijama ne može da prođe bez međusrpskih prepucavanja, a prva kritika na račun organizatora je stigla od srpskog aktiviste iz Pariza Sime Mraovića.
Nedelja 23.10.2016.22:13
Никада није касно да потпуно расвијетлимо узроке и посљедице холокауста и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ током Другог свјетског рата, ни да млади нараштаји, његујући културу сјећања, схвате значај постојања Републике Српске – ово је основна порука са више семинара, одржаних широм Српске, а на којем су учествовали професори и наставници историје.
Nedelja 23.10.2016.22:14
Организатори стручних предавања о теми „Образовање о холокаусту и геноциду у НДХ и превенцији геноцида“ су Министарство просвјете и културе Српске, Републички педагошки завод, Катедра за историју Филозофског факултета у Бањалуци и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске. Предавачи су протеклих пар дана провели са професорима и наставницима историје из сарајевско-романијске и горњодринске регије.
Nedelja 23.10.2016.22:16
Када и данас чујемо повике „Уби, уби Србина“ схватамо колико је битно у превентивном смислу, упознати младе генерације у Српској са размјерама геноцида над Србима и другим народима у НДХ. – Зашто се то уопште десило? Ми смо дужни да на то питање одговарамо. Превасходно, јер то дугујемо жртвама, али и због будућих генерација како им се незнање не би осветило и трагедија поновила – нагласио је историчар Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци. Агресиван и ревизионистички приступ историчара из Хрватске који релативизују страхоте Јасеновца и других стратишта НДХ и умањују број уб-ијених Срба, заслужује институционалан одговор из Српске. Дућан Павловић из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС, каже да постоје процеси који воде уништењу једног народа, као и ад смо, нажалост, свједоци да су такви процеси и данас актуелни. И зато је важно сачувати Српску, а у њој историчаре, професоре и наставнике који ће се суочити са болним искуствима српског народа. Професор историје у ОШ „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву Миљан Максимовић предлаже да се, како истиче, барем једна наставна јединица позабави геноцидом над Србима у НДХ.
Nedelja 23.10.2016.22:17
Професор историје СШЦ „28.јуни“ у Источном Новом Сарајеву Симанић сматра да није довољно само унијети промјене у уџбенике, него да је потребно промијенити приступ према ученицима како би били упознати са страдањима у геноциду и холокаусту. Стручна предавања о геноциду над Србима у НДХ откривају да је идеја уништења свега српског до Дрине, сазрела још у 19. вијеку, а да су је у дјело покушале провести Павелићеве ус-таше. Идеолошка основа идеје да све до ријеке Дрине српски народ практично треба уништити, поставило је учење Римокатоличке цркве и хрватска правашка идеологија. Искуства израелског Јад Вашема у образовању и превенцији геноцида могу бити од пресудне важности да Европа и цијели свијет коначно сазнају пуну истину о страдању Срба у НДХ, а то је цивилизацијска, национална и људска обавеза садашње генерације Срба.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)