"Papa zna da vanzemaljci dolaze na zemlju i krije to od naroda"

Још један доказ да римокатоличка црква пропада, да папе никада нису били религиозни нити су вјеровали у Бога, и сада кад су сатјерани у ћоше измишљају ванземаљце и нову религију.

Интересантно је да научна потврда Библије, доживљава тријумф у 21.веку, управо захваљујући великом продору (прецизности мерења и напредку аналитике) у астрономији и генетици! И предања говоре да се у задња времена здрава наука неће моћи сакривати и оповргавати накарадним интерпретацијама и фалсификованим доказима као што се ни: „ град не може сакрити, кад на гори стоји!“(Матеј 5:14) Дакле чиста и здрава наука се све више приближава Светом Писму (Библијским извештајима)! Овим се бавим скоро 10 година и сада ћу вам изнети неке, надам се, надасве интересантне чињенице и промишљања, а све у циљу да мојој браћи и сестрама помогнем да пронађу веру и душу своју спасу (што је главни смисао и циљ Живота). Сви сте ви, моја браћо и сестре, непроцењиво вредне душе и јединствена и непоновљива бића Божја! Дакле, сукоб Православља и здраве науке реално не постоји! Наиме, сукоб или неслагање постоји само у односу на атеистичку космогонију и неодарвинизам (класичан Дарвинизам је напуштен!) Дакле 99% науке је статусно неутрално по питању: Бога, душе, Исуса Христа,.. Постоје ЧЕТИРИ класична научна аргумента које су током историје, нaучници, филозофи и теолози навели у прилог чињенице да постоји Бог. Ради се о миленијумском научном промишљању и мудрости и углавном емпиријски потврђеним научним чињеницама! ПРВИ аргумент је такозвани “космолошки аргумент”. Овај аргумент се базира на такозваном “узрочно-последичном реду ствари” или логици, и он гласи овако: “Све што постоји има узрок свога постојања.” Страно је људској логици да постоји нека реалност која је једноставно настала сама од себе. Наиме, људско искуство не познаје чињеницу да ни из чега може постати нешто. Француски филозоф Волтер је то изразио на следећи начин: “Замислите да шетате обалом мора. Одједном, ту на обали мора, ви видите сат. Шта би била ваша прва мисао? Да ли би ваша прва мисао била: ‘Каменчићи су се кретали у мору и услед кретања каменчића створио се читав механизам, и ето, створио се сат.’ Да ли бисте то помислили?”, пита Волтер. “Свакако да не. Казали бисте: ‘Сат је овде на обали мора… неко је изгу-био сат.’ Дакле, сат има свога власника. Не само то. Ако постоји сат, он мора имати узрок свога постојања.” Зато је Волтер казао: “Сат постоји, дакле, мора постојати и сајџија.” Волтер на крају поентира: Постоји Свет прожет невероватно сложеним системима који није могао настати сам од себе и он мора имати узрок свога постојања. Дакле, Свет постоји, мора постојати и Створитељ света! ДРУГИ аргумент у прилог постојања Бога јесте “телеолошки аргумент”. Назив потиче од грчке речи “телеос”, што значи “циљ, сврха”, а може означавати и хармонију. Другим речима, ми не само да можемо закључити да постоји Бог који је створио неку врсту недефинисане реалности, него је Бог узрок једне хармоничне реалности, реалности која у себи има склад, хармонију, која у себи има савршеност.

Атеисти и пагани су хиљадама година улагали много труда да по-бију истинитост целокупне Библије, а јевреји у побијање Новога Завета. Мислим да је сувишно рећи, да су и једни и други и трећи, доживели потпуни неуспех (фијаско!). Рецимо, сви они безуспешно се упињу и муче, како би објаснили прво успон а онда тријумф Хришћанства, односно Христоса Бога живога. Пре неког времна, гледах емисију неког чувеног историчара (јеврејског атеисте) који је завапио: «Историја никад неће дати одговор на њен највећи парадокс – како су 11 неписмених, преплашених и обезнањених апостола, изменили ток историје и створили најмоћнији покрет свих времена, и то након смрти свога вође!» На ово питање ниједан атеиста, паганин или јеврејин није дао прихватљив научни одговор !!! Иначе, ја сам човек од науке (2 државна факултета и постдипломске стидије) и мој пут до вере православне био је веома трновит. Зато, предлажем, да се за почетак позабавимо чистом историјском науком, односно оном што је опипљиво !!! ПРВО: Ако поштено погледате свеукупну литетратуру, видећете да постоји више манускрипата Новога Завета него за било коју другу књигу старога света. Као да је Бог желео да сачува тај текст, како би сви људи, свих времена, жељни истине о Христовом васкрсењу, могли и аргументима науке и знања одбранити своју веру. Манускрипти су списи који представљају копије оригинала (“аутографа”, тј. “списа које су писали сами аутори”). Нови Завет је подупрт са вишеод 5300 манускрипата !!!!!!!!!!!! ДРУГО: Манускрипти Новог Завета старији су од манускрипата других књига старога света. У историографији веома је важан временски период између писања аутографа и првих копија манускрипата. За већину списа старога света овај јаз је негде око хиљаду година. Када су у питању списи Новог Завета, јаз између аутографа или оригиналних списа и првих манускрипата је негде око 100 година (мали период за измене оригинала). Прве копије Јеванђеља, настале су у време када су још увек били живи очевици, они који су се лично сусрели са васкрслим Христом. ТРЕЋЕ: Тачност манускрипата Новог Завета, боља је него код других старих књига. На пример, ако узмете индијску Махабхарату и упоредите манускрипте у односу на оригинал, њихова тачност је негде око 90%. Ако упоредите, рецимо, копије Хомерове “Илијаде” у односу на оригинал, тачност је негде око 95%. Али, ако упоредите тачност копија Новог Завета у односу на оригиналне аутографе, њихова тачност је између 99,9% и 100%. ЧЕТВРТО: Број различитих аутора. Као да Богу није било довољно да један аутор пише о Христовом васкрсењу, него имамо четири аутора. Дакле, број различитих аутора Новог Завета који су писали о личности Исуса Христа и о догађајима који су везани за Његов живот већи је од броја аутора који су описали друге догађаје старога света. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ С друге стране, постоји и велики број нехришћанских историчара првог века који су сведочили о Господу Исусу Христу.Ја ћу вам одабрати неког ко се издваја својом непристрасношћу и објективношћу, а то је свакао римски историчар из првог века, Јосиф Флавије, који је сведочећи о времену владавине римског управитеља Понтија Пилата 26-36 г.н.е забележио следеће: „Некако у то време појави се Исус мудар човек, ако га уопште можемо звати човеком; јер чини чудеса, учитељ људи који су га уистину прихватили са задовољством. Он је придобио много Јевреја, а исто тако и Грка. Овај човек је био Месија. И кад га је Пилат осудио на смрт распећем на подстицај самих наших вођа, они који су га од почетка следили нису га напустили, јер им се указао жив, и то трећег дана након смрти, баш као што су Свети пророци предвидели и рекли друге дивне ствари о њему. Па чак и сад, хришћани прозвани по њему, још увек нису одумрли“. (Јудејске старине: 18.3.3.) ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Дакле, ако желимо негирати Христово Васкрсење, као историјски догађај, тада морамо ставити под сумњу све друге историјске догађаје !!!

Апсурдна је мисао, браћо и сестре, да је неко могао постати и бити Хришћанином без вере у васкрсење Христово, једино врлинама, или вером у Бога, у бесмртност душе и братство свих људи. Јер све ово изузев вере у васкрсење тела, могло се наћи и код незнабожаца. Платон и Филон били су по врлинама узорити људи, достојни да стану раме уз раме с најбољим у Хришћанству, Епиктет се узвишавао мислима и новоплатоник Плотин благородством душе над понеким епископом, учесником великих црквених сабора; пагански цар Марко Аурелије био је не мање честит човек од хришћанског цара Константина. Оно што је у прво време Хришћанина одликовало од других људи, то је била његова вера у васкрсење, честит живот је потицао од ове вере. Један научник пронашао је да у Старом Завету постоје 332 различита пророштва која су се дословно испунила у личности Господа Исуса Христа.А сам Господ Исус Христ се након васкрсења приказао многима. Бар 550 људи видели су га у 11 различитих ситуација, током 6 седмица. Један или 2 случаја би с могла тумачити као халуцинације, али не сви током толико времена каже наука. Вера у васкрсење Христа служила је полазном тачком хришћанске мисије у свету. Све што је Христос радио и учио било би његовом смрћу већим делом помрачено и уништено. По смрти Учитељевој његови пријатељи разбегли су се куд који. Они, што су остали у Јерусалиму, живели су у смртном страху с једне стране од државне власти, која их је свакога часа могла проскрибовати и предати истој судби као и њиховог вођу, а с друге стране од раздраженог народа, који се осећао обманут пророком назаретским коме је она толике овације приређивала у уверењу, да је он Месија, а уз ово се име везивале безбројне народне наде, Христос је пак умро не остваривши ниједно очекивање, ниједну наду, ни својих пријатеља и следбеника, ни густе масе народа која се купила око њега, где год би се он појавио. Шта би било, да васкрсења Христова није било, лако је погодити. Уграбивши згодну прилику галилејски рибари би побегли без обзира из Јесалима и вратили се своме дому и својим рибарским мрежама, одричући се свога бившег учитеља без икаква предомишљања, где год би им опасност загрозила, као што га се Петар још зањегова живота одрекао. И никаква их људска сила не би више могла лако одвојити од њиховог првобитног мирног живовања и ничије пророчке речи „пођите за мном“ не би више имале дејства на њих. Христос би живео у успомени једне или двељудске генерације и био би претрпан временом. — Тако би било да се Исусова трагедија завршила крвавом и насилном смрћу, као што се обично људске трагедије завршавају. Но Исусова трагедија имала је и један шести чин !!! Десило се неочекивано. Христос се јавио својима пошто је црна завеса његовог земаљског живота била већ спуштена. И ово његово посмртно јављање и чини управо почетак хришћанске епохе. Оно је створило прелом код ученика, повративши и утврдивши у њих веру у Христа. Од тога момента ученици су постали хришћани. Вера у Васкрслога учинила их је таквима. Васкрсење Христа отуда је постало основном мишљу њихове проповеди и жижом њиховог религијског ентузијазма. Да мртви из гроба устају помоћу богова, то се говорило од вајкада; но то су говорили или песници или „сујеверни“ народ; и онда: давно се већ престало о том говорити; то давно време, кад се о том говорило, утонуло је у мит. Сада одједном, васкрснуће једнога човека проповедају, не песници и не „сујеверни“ народ, но људи без сувише јаке маште и без сујеверних предрасуда, и што јврло важно; не два или три сведока тога него једна читава маса сведока, који су Васкрслога видели после смрти, долазе с истом проповеди. Пагански свет је видео и уверио се, да проповед о васкрсењу није за мисионаре хришћанске ни шала ни празна сујеверица, која се да лако растерати, но крвава збиља, коју су они крвљу својом на очима тога незнабожачког света засведочавали. И овај пагански свет, чију је душу остављала свака вера, почео је да верује у ту крваву збиљу; а почињући да верује у васкрсење из мртвих, незнабожачки свет је почињао да бива хришћанским. Сва остала веровања хришћанска, невероватно мучеништво и подвизи, следили су веру у Васкрсење Христово, и дошли су потом!

Христос је говорио с ауторитетом, ја говорим без ауторитета. Сав мој ауторитет је у мени, не ван мене; не у моме пореклу или звању или мисији, но у мојој вери, којом живим, и у мојој љубави, с којом предлажем своју веру браћи својој. Ја само предлажем своју веру, ја је ником не намећем. Да ли ће ко усвојити моју веру? Ако је нико од људи не усвоји, ја ћу остати сам,… сам са својом вером. Но такве самоће ја се не плашим. Ја се не плашим самоће без људи, ја се плашим једне празније самоће, плашим се самоће без вере. Ја бих желео, да моју веру усвоје сви они, који су осетили самоћу без вере, или, празнину живота без вере. Не бих ја то желео због тога, што би моја вера била славнија због множине својих следбеника, но због тога, што би кроз ту веру следбеници њени постали славнији у животу своме и у смрти својој. Није мени до части вере но до части људи. Није вера циљ но мотив живота. Не постоји вера вере ради ,нити Бога ради, но људи ради. Својом вером људи могу учинити већим и славнијим само себе, не Бога. Пред величином Божјом подједнако су ништавни и људска вера и људско безверје. Бог хоће да људи верују не ради Његове величине но ради њихове. Бог не верује ништа, Бог зна све. Човек, који не верује ништа, мора или знати све или уображавати да зна све. Човек, који би знао све — такав не постоји ниједан — био би раван Богу, човек, који уображава да зна све — таквих има много — стоји испод онога, који не зна ништа. Ко знањем подржава своју веру и вером допуњује своје знање, тај је практично решио проблем вере и знања. Свако друго решење, диктирано обично сујетом или незнањем, чини гору тајни и загонетки, под којом се човек у животу налази, још огромнијом и тежом. Свети Владика Николај Велимировић-Беседе под гором (+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+)(+) Христос је ускок у историји човечанства !!! Он није постао никаквом еволуцијом, него је ускочио у огањ земаљског живота онакав какав је од вечности. Ускочио је на земљу Христос Бог, избоден стрелама свих грехова људских од Адама да изврши три задатка: – да покаже људима, да су све стреле њихових грехова удариле у Бога, – да опрости грехе, то јест да почупа стреле из свог срца разори их и уништи, и – да следствено кроз уништење греха уништи и смрт. За овакве задатке земља није могла дати јунака. Не само човечији род, него ни сва Васељена, заједно са човечијим родом. За овакве задатке требао је ускок и то ускок под чијим се ногама васиона угиба, пластична као иловача под ногама лончара !!!

За оне који нису упућени највећи телескоп на свету је у власништву Ватикана, гомила професора астрофизике и математике који су рецензенти докторима из тих области су језуите а верујем и да у тајним архивама у Риму има пуно докумената и доказа о другим облицима живота из васељене још само остаје да се види шта ће тачно бити вест.