Subota 14. 12. 2019.
Washington
-10
  • Chicago
    00
  • New York
    60
  • Belmont
    70
  • Atlanta
    80
  • Boston
    160
  • Firt
    90
  • Denver
    100
  • Detroit
    30
  • Dover
    120
  • Hartford
    90
  • Orlean
    30
  • Helena
    90
  • Ren
    60
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    80
  • Portland
    210
  • Salem
    20
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    220
  • Topeka
    00
3
Ponedeljak 10.10.2016.
16:02
Vestionline A
Devetog oktobra 1967. godine američka CIA pogubila je argentinsko-kubanskog revolucionara Ernesta Če Gevaru. Prema Miču Vajsu, autoru knjige "Hunting Che", poznati argentinski revolucionar bio je veliki trn u oku Amerikanaca dok je pokušavao da stvori nekoliko sledećih Vijetnama u Latinskoj Americi.
Ponedeljak 17.10.2016.21:42
Деветог октобра 1967. године америчка ЦИА погубила је аргентинско-кубанског револуционара Ернеста Че Гевару. Према Мичу Вајсу, аутору књиге „Хунтинг Цхе“, познати аргентински револуционар био је велики трн у оку Американаца док је покушавао да створи неколико следећих Вијетнама у Латинској Америци. Амерички специјалци тренирали су боливијске војнике са циљем да заробе Гевару, а коначно су га убили 9. октобра 1967. године. Гевара је рођен у аргентинској грађанској породици шпанских, баскијских и ирских предака. Завршивши студије медицине, путовао је Јужном Америком, и тако је спознао беду радника и Индијанаца, кривећи за то северноамеричке капиталисте и ауторитарне режиме које су подупирали.
Ponedeljak 17.10.2016.21:42
Окренувши се жест-оком антиимперијализму и марксизму, придружио се Покрету 26. јула, који је под вођством Фидела Кастра намеравао да изврши револуцију на Куби. Године 1956. се са осталима искрцао на острво и следеће две године – са највишим чином, цоманданте – провео у герилском ратовању. Након победе револуционара 1959, обављао је државне функције везане за привреду и био један од најутицајнијих и најпознатијих људи на Куби. Истовремено се бавио теоријом герилског ратовања и планирао ширење комунистичке револуције на остатак Јужне Америке и земаља трећег света. Напустио је Кубу 1965. и пошао у ДР Конго, одакле је планирао да покрене афричку револуцију. Након потпуног неуспеха операције, исто је покушао и у Боливији, али такође неуспешно – ухваћен је и одмах погубљен. Његова смрт изазвала је бурне реакције у свету – за време студентских покрета шездесетих сматран је узорним револуционаром, а на Куби и данас има статус националног јунака, као и међу разним другим латиноамеричким левичарским покретима.
Ponedeljak 17.10.2016.21:48
У лову на Че Гевару била је ангажована специјална трупа из састава Осме дивизије боливијске армије. Том трупом је командовао пуковник Хоакин Зентено Анаја. Командант специјалног батаљона "зелених беретки" био је пуковник Андрија Селић, који је руководио операцијом на самом терену. Укупно је било ангажовано више од хиљаду војника. Србин са надимком Чоп рођен је 1927. године у Ла Пазу као Андрија Селић. Одрастао је у породици Божидара Селића, исељеника из Мораче, који се 1920. године доселио у Аргентину и потом преселио у Боливију. У Боливији је младић добио ново име Андрес Селиц. Завршио је Војну академију у Ла Пазу и америчку Војну академију “Вест Поинт”. Био је командант специјалног батаљона "Зелених беретки" и један један од кључних људи у акцији хватања најпознатијег светског револуционара Че Геваре, 1967. године. У борбама које су уследиле учествовали су и амерички стручњаци за борбу против гериле. Код села Ла Игера, 8. октобра 1967. године, након кратког и случајног окршаја ватреним оружјем, боливијска војска је из заседе ухватила Чеа и једног његовог саборца. Че Гевара је био рањен у ногу и није могао да се брани. У чекању да дођу надлежни надређени, пребачен је у оближњу сеоску школу. Ту је први стигао пуковник Андрија Селић који је први и испитивао Чеа након хватања и касније учествовао у сахрањивању његових остатака. Сутрадан ујутро стигао је и Феликс Родригез, агент ЦИА кубанског порекла, тада под псеудонимом Феликс Рамос Медина. Он је својим претпостављенима у Вашингтону одмах јавио о хватању Че Геваре, потврђујући до тада незваничну вест.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)
  • 2019 © - vesti online