Ruska "Armata" bez konkurencije: Pentagon nema sredstva za nove tenkove

Ekspert za pitanje bezbednosti i međunarodnu politiku istraživačkog instituta "Heritage Foundation" Džejms Ka-rafano oštro je kritikovao stanje u kojem se nalaze Oružane snage SAD. Rejting koji je predstavljen u izveštaju "Indeks vojne snage SAD 2016" ocenjuje se kao "beznačajan". Za zabavište to, možda, nije loša ocena. Oni imaju još nekoliko godina pre nego što predaju dokumenta za Harvard. Međutim, to nije ono što bi trebao da pokaže naš glavni komandant nakon sedam godina na čelu oružanih snaga SAD - piše analitičar Džejms Karafano. Radi se o poslednjem izveštaju instituta "Heritage Foundation" pod nazivom "Indeks vojne snage SAD", prema kojem se sadašnji nivo vojne snage zemlje ocenjuje kao beznačajan sa tendencijom daljeg slabljenja. Specijalisti fonda su nazvali američku vojsku "slabom". Ukupan potencijal Ratne mornarice SAD je pao od jakog (prošle godine) na beznačajan. Beznačajna je i snaga američkog Ratnog vazduhoplovstva. U članku pod nazivom "Budi se Ameriko! Imaš ograničenu vojnu snagu", objavljenom na sajtu instituta "Heritage Foundation", Karafano je naglasio da izveštaj fonda jasno pokazuje raskorak mogućnosti SAD i njihovih borbenih ciljeva. Karafano nije jedini koji je reagovao na izveštaj koji je objavio fond. Između ostalih, američki senator Džon Mekejn je obratio pažnju na "osakaćene vojne mogućnosti i borbenu gotovost SAD" u vreme kada se zemlja, po njegovim rečima, suočava sa velikim problemom sa kojim nije imala posla od vremena Drugog svetskog rata.

10 razloga da se SAD boje Rusije.. Stručnjaci tvrde da predsednika SAD Baraka Obamu neopravdano kritikuju što želi da ima bolje odnose sa Rusijom, pošto postoji 10 razloga za tako nešto. Grem Elison, bivši pomoćnik ministra odbrane za vreme predsednika Klintona, i Robert Blekvil, pomoćnik savetnika za nacionalnu bezbednost u vreme Buša, izneli su deset razloga zbog kojih Vašington treba da sarađuje s Moskvom. Prvi i glavni razlog jeste da je Rusija jedina zemlja u svetu koja može da uništi SAD za pola sata. Svi predsednici, od Džona Kenedija, smatrali su da saradnja sa Moskvom može da spreči atomski rat. Ruski generali kažu da zemlja koja ima 200 raketa sa atomskom glavom može da se oseća bezbednom, jer se niko neće usuditi da je napadne. Međutim, raketna nauka ide dalje, pa se zato i modernizuju rakete koje su u stanju da izbuše protivnički “atomski kišobran”. Drugi razlog je što je Rusija glavni američki partner u kontroli atomskog oružja, kao i u sprečavanju da ono dođe u ruke terorista. Treći razlog je što Amerika uz podršku Rusije lakše može da spreči da Iran napravi svoje atomsko oružje. Četvrti razlog je što Rusija pomaže SAD u borbi protiv Al Kaide, a peti što je Moskva dozvolila da Amerikanci preko njene teritorije prevoze teret u Avganistan. Šesti razlog za saradnju je ekonomskog karatera - Rusija je jedan od najvećih proizvođača nafte u svetu, a drugi prirodnog gasa. Sedmi razlog je što Rusija kao član SB OUN ima pravo veta. Osim toga, Rusija je član grupe najuticajnijih zemalja sveta G-20. Osmi razlog je što preko ogromne ruske teritorije prolaze putevi važni i za američku ekonomiju. Deveto, Rusija ima moćan intelektualni potencijal, mnogo naučnika, talentovanih matematičara i drugih koji mogu da daju podsticaj razvoju nauke u svetu. I među uspešnim emigrantima ima onih koji su došli iz Rusije, kao što je suosnivač “Gugla” Sergej Brin. Deseti razlog za saradnju sa Rusijom je što ona može da proda savremene raketne sisteme Iranu, da se još više vojno zbliži sa Kinom i drugim zemljama.

Треба само пратити холивудску продукцију да би се предвидели политички догађаји, па и будући ратови. Наиме, још тамо 1977. године Холивуд је избацио на тржиште три скупа пројекта одједном и у сва три филма глуме суперстарови. Ту су били „Светац” у коме „руски националиста, који располаже компјутерском супертехнологијом и окупља око себе банду убица, дестабилизује ситуацију у Русији да би се дочепао власти, а паралелно организује нападе по Европи”. У филму „Председников авион” група руских терориста отима авион са породицом америчког председника и зверски се обрачунава са женама-таоцима. У „Миротворцу” опет „руски генерал-националиста краде нуклеарне бојеве главе и продаје их наравно Србима из Босне да они униште Њујорк”. Дакле, годинама се врло успешно радило на стварању новог лика непријатеља Америке и Запада. Уместо комуниста то су постали мафијаши у контексту западног виђења Русије као „криминално-синдикалистичке” државе. Играло се на карту емоционалног ефекта русофобије, а нови светски поредак под хегемонијом САД стваран је против Русије, науштрб Русије и на рушевинама Русије. У моделу новог светског поретка за Русију није било места, њена територија се сматрала слободним простором са богатим природним ресурсима које треба поделити на утицајне сфере САД и њених савезника. У важећој Стратегији америчке националне безбедности пише да се за сферу одговорности америчких органа за националну безбедност фактички проглашава осигурање глобалне контроле у најважнијим питањима служења интересима транснационалног капитала и неометаном приступу ресурсима других држава. Истовремено се за сферу америчке националне безбедности проглашава и контрола становништва, загађење животне средине и политички системи у другим државама. У својој књизи „Геостратегија за Евроазију” Збигњев Бжежински говори о распаду Русије на три дела као темељу за успостављање равнотеже снага у америчким интересима у Евроазији. Тај распад на европску Русију, Сибир и Далеки исток треба, по Бжежинском, да се одвија под руководећим утицајем Америке и њених партнера, а „руско наслеђе биће довољно за све”. По Бжежинском Русија је „геополитичка црна рупа”, огромна неподељена територија, а како је Москва изгубила „хладни рат”, Русију треба распарчати, опљачкати и дефинитивно уништити као самосталну државу. Историја је већ показала колико су опасне такве политичке утопије. Лав Троцки, такође, страсно је жудео за светском доминацијом, па онда и Адолф Хитлер. Данас томе тежи Бжежински. Како се све то може завршити добро је познато. Можда није познато америчком естаблишменту, можда су они читали неке друге историјске уџбенике, односно они који Русију као нуклеарну силу желе да деле на три дела треба да добију упут за психијатра. Руска војна моћ не лежи само у нуклеарним ракетама. У то се уверио Наполеон. Касније и Хитлер. А Амери можеда нарочито и не страхују од потенцијалног рата са Русијом. Они су регрутовали "топовско месо" у облику других НАТО чланица које ће ратовати за њихове интересе. У Европи, наравно. Таман посла на америчком тлу. Дакле, сматрали су је медведом отупљених канџи, потценили су понос Русије, њену прошлост и њену војну моћ. Амерички званичници још од 1999. више не говоре о „стратешком партнерству”, већ о „прагматичном”, па чак и „реалистичном партнерству” са Москвом. Наиме, Русију је званични Вашингтон практично прогласио „Горњом Волтом са нешто ракета”. Партнерство је нестало, односи су сведени на прост језик реализма. Геостратегија новог светског поретка, како се она данас спроводи, садржи недвосмислену претњу за само постојање Русије као државе, а изјаве америчких лидера да се „ Русији мора ишчупати нуклеарна жаока” додатно учвршћују размишљања у Москви да је крајњи циљ ширења НАТО-а на исток заправо колонизација и уништење Русије као врло пробитачан геополитички подухват за светску олигархију која формулише спољну политику САД. На Космету, у лето 1999. руским мировњацима није омогућен улазак у Ораховац да би преузели свој сектор у оквиру снага КФОР-а. НАТО се потрудио да Руси не уђу у Ораховац. Па су девет година касније ушли у Гори и Поти у Грузији. Претходно је Миша Шаликашвили наредио да сеизврши напад на руске мировњаке у оквиру заједничких мировних снага Грузије, Русије и Јужне Осетије. Грузијски су војници том приликом на спавању убиили двадесетак руских војника да би одмах затим председник Миша наредио да се вишецевним ракетним бацачима, мучки усред ноћи, гађа главни град Јужне Осетије Цхинвали при чему је убиијено на стотине цивила, иначе, и руских грађана.

Хајде да упоредимо руски Т-14 „Армата“ тенк са НАТО тенковима, кинеским 99А2 и украјинским Бм „Оплот“. Т-14 „Армата“ је најлакши од свих борбених тенкова и тежи свега 48 тона, што га чини и најбржим тенком са брзином од 80 км/ч. „Армата“ је опремљен глатким топом од 125 мм и његов калибар је супериоран у односу на НАТО тенкове. Прва тура тенкова још увек пролази кроз неке војне тестове а укупно је поручено 2.300 ових тенкова. М1 „Абрамс“ је главни амерички борбени тенк који се производи још од 1980. године. Једина његова предност у односу на „Армата“ тенк јесте та што је већ учествовао у ратовима и то у Ираку и Авганистану. Међутим, овај тенк је прилично застарео и потребно га је заменити. Он чак нема ни способност да испаљује водеће пројектиле. До данас је произведено око 10.000 ових тенкова. Американци не могу да произведу више ових тенкова чак и да желе пошто фабрика за њихову производњу више не постоји.

h_ttps://youtu.be/e1YKV9tZ4es...... Армата (Т-14) против Леопарда. Выявляем СИЛЬНЕЙШЕГО в мире!

ht_tps://youtu.be/R9XYqa1QICk.......... T-14 "Armata" vs other MBTs Comparison

„Challenger 2“ је тенк који тренутно користи британска војска. Производња ових тенкова је започела 1994. године а укупно је произведено 400 тенкова. Британско министарство одбране је 2009. године обуставило набавку ових тенкова па је компанија BAE systems престала да их производи. Ови тенкови су учествовали у рату на Косову и у Ираку и прилично су спори као и сви британски тенкови са брзином од свега 56 км/ч, мада њихови топови могу прилично брзо да пуцају.