Vučić danas kod Klintona u gostima

Онај ко не може да живи са другима је у великим проблемима. Спада у оне особе које не могу да живе ни сами са собом. До подне мрзе себе а од подне цео свет. То је врло добро познато у свету рада где заједно раде разни народи разних вера, боје коже...Замислите професионалне фудбалере који не додају лопту некоме ко није њихове вере, нације...добио би одмах шут-карту од стране тренера, зар не? Слично је и код нас у угоститељству и туризму где сви раде тимски и зависе једни од других. Чим менаџер и/или шеф кухиње примети да постоји нетрпељивост међу запосленима на основу расне, националне, верске...разлике, одмах отера креатора проблема уз препоруку да иде негде да чува овце јер се овде ради са људима. А помирење свих са свима на Балкану нема алтернативу. Најпре, као модел, Срба и Бошњака у Србији на чему раде Вучић и Зукорлић. А зашто да не и онда од стране нас угоститеља, симбола професије која је свима на услузи. И развоја свих бања, укључујући и Сребреницу у борби против сиромаштва.

Миротворац Клинтон и његов панел за циљ су имали ништа друго него да "за вјеки вјековах" закују тезу о геноциду у Сребреници, да српске жртве не постоје, да је улога Насера Орића маргинална и да Србија занавек треба да буде страна која ће повијати главу кад год се помене српско бошњачки однос. То наш премијер добро зна, али прихвата да потпише хипотеку које се никада нећемо ослободити. Тек ћемо видети последице оваквог деловања. Ко се данас сећа Горана Свилановића и Вука Драшковића на функцијама министара спољних послова, али њихови потписи производе дејство, као што ће у једном тренутку оно што се данас потписује и признаје производити дејство за нека будућа времена. Политика тражи рад у интересу нације.