Недавно је премијер најавио измену Закона о трансплантацији органа у правцу претпостављене сагласности свих грађана. И као правник и као премијер морао је да зна да је то још једно грубо кршење Устава. У Републици Србији постојећи Закон о трансплантацији органа, у скорије време може бити измењен или замењен новим, према информацијама које су раније објављене у медијима, а саопштене од стране проф. др Миленка Стојковића који је члан Комисије за трансплантацију ткива и ћелија, која је формирана од стране Владе Републике Србије. Комисија за трансплантацију ткива и ћелија и Комисија за трансплантацију органа, предложиле су да се постојећи Закон о трансплантацији измени тако што би, када се исте измене усвоје или када се донесе потпуно нови закон, сви грађани Србије постали донатори. Уколико би се донео такав Закон, а то није немогуће уз овакву осиону владајућу гарнитуру на челу са Вучићем, било би то грубо кршење уставних права грађана Републике Србије на слободу, предвиђених у другој глави – Људска и мањинска права и слободе Устава Републике Србије, а посебно одредби члана 25. Устава РС. Предлог је да сви грађани од рођења, па до смрти дају „претпостављену сагласност“, за донирање органа, а они грађани који то неће, мораће у општини и суду да потпишу формулар, да неће да буду донори, те ће Министарство унутрашњих послова Републике Србије, водити базу података, оних који су одбили да буду донори, а лекари ће имати дужност да провере, да ли се грађанин чије органе желе да узму, налази у евиденцији МУП-а или не.Потребу за овим законом предлагачи правдају чињеницом да смо земља са најмање регистрованих донора и да немамо довољно ткива за трансплантацију. Зашто је мало грађана потписало донорску картицу и завештало органе? Многи имају страх да их доктори неће савесно лечити у кризним ситуацијама, ако су потписали донорску картицу и исту сматрају као добровољно потписану смртну пресуду. Због многих неправилности у српском здравству, многи иду код лекара само кад је критично и нажалост многи оду прекасно, јер се на прегледе чека и по неколико месеци, многи имају предрасуде, страх и зазирање од ове хумане, али све омраженије струке у јавности, коју су искварили несавесни појединци. Шта ће бити када се уведе „претпостављена сагласност“, ако је до сада било овако? Неће се много побољшати ситуација, али ће многи необавештени грађани бити угрожени, а нарочито они који се не региструју против ове сулуде и изопачене идеје претпостављене сагласности.– Да ли ће грађане Србије неке криминалне групе организовано хватати, као животиње, помало онеспособљавати, те предавати лекарима, који ће констатовати да од појединца нема ништа, али да може да буде донор? – Да ли ће корумпирани лекари мало мање савесно лечити појединце који су претпостављени донори, а „давати све од себе“ по Хипократовој заклетви да спасу живот онима који су потписали да неће да буду донори?Пошто је дискутабилан и појам мождане смрти, практично донори су спремни да „буду уб,ијени“ руком доктора да би некоме другоме евентуално продужили живот. Ко је спреман да прихвати такву реалност, тај треба да да сагласност, а она никако не сме бити претпостављена. Зато рецимо одлучно НЕ оваквом Закону о претпостављеном донорству или изменама постојећег Закона о трансплантацији органа. Овакав закон био би одлична потпора за даљу корупцију власти и организовани криминал, а сигурност и право на живот грађана додатно угрожени.
170
