Naše duhovno biće nestaje

На жалост баш тако у култури је завладала тотална некултура, хаос и разврат ! Музеји су не годинама већ деценијама затворени....Кулрурно благо тако пропада смјештено у неадекватне просторије....Све је мање библиотека, нестају пред савременим кафеима, кафићима.... Све мање људи чита....млади нараштај такорећи и не зна шта је књига и лијепа писана ријеч.....Али зато одлично знају шта су Андроиди? Који је најновији телефон избацио iPhone...? Које су игре тренутно актуелне? Šта је Pokemon GO ?

Нестале су старе познате српске кафане по Београду....Оне су биле стециште и састајалиште познатих личности од глумаца.... пјевача....спортиста па и понеког политичара нижег ранга....Одлично се сјећам интервјуа пок. Моме Капора када је причао баш о кафанама и о животу који се ту одвијао, биле су то рече животне академије! Ту су се могли срести неспојиви, кафанске авантуре су се препричавале генерацијама од Ђуре Јакшића па до данашњих дана..... А данас? Све некако сјајно...бајно....улицкано....стерилно.....а некако без душе.....!!!

ПС: ......причао је Момо како би га жена послала да купи Политику, док она скува јутарњу кафу. Али њега би тај пут до Политике обавезно зауставио код прве кафане, јер се знало гдје у којој кафани ко сједи? И обично се кући враћао у мрклу ноћ !!! Биле су то незаборавне приче и дружења и обично свака кафана је имала по једног хроничара, старију особу која је памтила прохујале дане и историју те кафане....А они као млади момци су са дивљењем све то слушали па и неријетко понеки догађај је Капору послужио у његовим романима! Било је ту пуно шале, смијеха и дружења за кафанским столом прекривеним оним коцкастим столњаком.... Пред крај живота, пролазио је тужан и разочаран поред некадашњих кафана а које су данас претворене у кафиће, лаунџ- барове, пицерије....из којих трешти прегласна музика, свако сједи сам за својим столом, онај поред стакла незаинтересовано гледа у уличне пролазнике а пролазници гледајући у ту особу иза стакла....Свако сваког гледа а нико никог не види....! Што тада Капор рече више се нико не дружи, свако јури за својим послом и носи свој проблем, нервозан ...оптерећен, без смисла за хумор и шалу...несвјестан оног ко сједи тик до њега!!! Ето то нам све уб-ија и уништава наше духовно биће, па постајемо зомбији....роботи....ко би га знао већ....?!