"Moguć je novi državni udar, ali..."

Mislim da je ovaj puc isao na silu sa ciljem da destabilise stanje u Turskoj a da nije bio cilj skinuti Erdogana na vlasti. Puc se vrsi kad vojska ima veliku podrsku naroda koji je nezadovoljan vladom ili kad vojska oseti da se narod gura u ekstreman islamizam. Da ne pricamo da vecina vojnih aparata moraju biti slozni da se izvrsi puc. U ovom slucaju, em vojska nije bila slozna em Erdogan ima veliku podrsku naroda, zbog cega - nemam pojma. Sve sto znam, to je da je politika najveca belosvetska k***a.

Puč je možda sada nemoguć, ali ako Erdogan nastavi ovako da se ponaša izazvaće građanski rat u Turskoj, ponaša se kаo da je Turska njegova privatna država..!!!

Сибел Едмондс, позната у САД као „најућуткиванија“ особа у историји те земље, предвидела је у интервјуу канадском независном новинару Џејмсу Корбету крајем прошле године да ће Ердоган бити мета преврата.[i] На основу чега? По њеним тадашњим речима, Американци су драстично поделили Турску изнутра, тако да Ердоган више не ужива подршку какву је уживао пре две-три године. Предвидела је да ће Ердогана заменити „неким много горим“. Посебно је био занимљив њен увид да су неки моћни кемалисти из главне опозиционе Републиканске народне партије – партије коју је основао сам Ататурк и која је утемељила нову турску републику на основама секуларизма и „европеизације“ – направили до скоро незамислив савез са покретом „муле“, „фундаменталисте“ и „терористе“ Фетулаха Гулена. То би, по њеним речима, била још једна „Гладио“ операција, посредством које би „владари вратили турску власт под своју контролу“.

По Едмондсовој, рушење Ердогана почело је још 2012-13. протестима на тргу Таксим у Цариграду, иза којих је такође формално стајао Гулен. Међутим, она тврди да је он само „сенилни старац“ и обична фигура која живи у „замку“ у Пенсилванији под заштитом огромног обезбеђења и борбених хеликоптера „Апач“. По њој, Гуленово царство на глобалном нивоу вреди између 22-28 милијарди долара (Вилијам Енгдал цитира процену америчких владиних извора од 25-50 милијарди долара[ii]), и власник је највећег ланца приватних школа у САД, као и оснивач, „заједно са својим ЦИА контролорима“, више стотина џамија, школа и медреса широм света, најпре у Централној Азији и на Кавказу, с циљем ширења амерички-контролисане исламизације и глобалне дестабилизације, поготово на пост-совјетском простору Централне Азије, све до Кине.

Сибел Едмондс такође истиче да је део турске војске током последњих 25 година „инфилтриран“ од стране „ЦИА-Гуленове“ мреже, заједно са значајним делом турских полицијских снага, судова и медија. Стога би било наивно читати западне замерке на садашњу – али и неке пређашње – Ердоганове напоре да очисти државне институције од припадника и/или производа ове мреже у „про-демократском“, па и „про-секуларистичком“ кључу (јер би онда критике на рачун неких других западних миљеника, попут Саудијске Арабије, морале да буду свакодневне, и то више пута на дан), у светлу чињенице да је ЦИА-контролисана фигура Фетулах Гулен још опаснији исламиста и присталица увођења ше-ријатског система. (Како истиче Енгдал, када је Гулен побегао у САД 1999. године, турско тужичаштво је тражило десетогодишњу затворску казну против њега, оптуживши га да је „основао организацију чији је циљ уништење секуларног државног апарата и оснивање теократске државе“.)

Сибел Едмондс је, сплетом околности, упозната са неким од најчуванијих мрачних тајни везаних за сарадњу америчких служби, дипломата, државних чиновника и политичара и светских терориста и криминалаца у прању новца, нарко трговини, продавању нуклеарних тајни и сличним радостима, због чега је америчка влада још од 2002. године, систематски ућуткује. Наиме, као особа рођена у Турској – турско-азербајџанско-иранског порекла – Едмондсова се запослила у америчком Федералном бироу за истраге (ФБИ) у септембру 2001. после напада на Светски трговински центар као специјалиста за турски језик (уз Фарси-персијски и азербејџански турски).

Била је ангажована на превођењу тајно снимљених разговора турских дипломата и њихових политичких мета у САД, што јој је омогућило да проникне у дубину турско-америчких односа на нивоу „дубоке државе“, односно паралелних структура које делују мимо, а често и без знања званичних институција, и схвати кључну улогу Турске у америчким геополитичким акцијама и тајним операцијама, укључујући и сада већ познату операцију „Гладио“, посредством које су САД организовале паравојне екстремистичко-терористичке и обавештајне групе широм западне Европе после Другог светског рата, са тобожњим циљем организовања герилског отпора у случају совјетске инвазије, а у пракси ради контроле тих земаља и извођења терористичких аката под тзв. лажном заставом, ради дискредитације про-совјетских, односно левих, анти-естаблишмент и социјално оријентисаних опција, као и, по потреби, дестабилизације некооперативних влада.

По сазнањима Едмондсове, заснованим на подацима који су проистекли из прислушкиваних разговора које је она преводила, Турска је била не само епицентар операције „Гладио“ током Хладног рата, већ и центар њене реинкарнације, „Гладио Б“, када су, средином 1990-их година, инструментализоване „десничарско-фаш-истичке“ и екстремно националистичке организације и групе замењене исламистичким, попут Ал Каиде и Гуленове глобалне мреже. Циљно поље операције „Гладио Б“ су Централна Азија, Кавказ и – Балкан (што се, да поновимо, „случајно“ подудара са Гуленовим визијама). Занимљиво је да Едмондсова наглашава да је „све и почело са Балканом“ (а где би друго), када је Ајман Завахири – по Едмондсовој, истински човек „број један“ Ал Каиде – после више састанака које су организовале америчке дипломате заједно са турским и саудијским, првенствено у Бакуу, упућен у Албанију а затим и на Косово и Метохију, ради прикључивања НАТО снагама и дестабилизације и агресије против СРЈ.

Када је Едмондсова покушала да подели своја сазнања са америчком јавношћу – укључујући и сазнања да су амерички званичници били више пута упозоравани о припремама за терористички напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001 – њу су америчке власти разним средствима привремено успеле да ућуткају. Међутим, она се није дала и њена прича је, посредством алтернативних медија, ипак на крају успела да изађе у бар део америчке и шире јавности. И више од тога – Сибел Едмондс се посветила упозоравању америчке јавности на опасности криминално-терористичке инфилтрације у поре америчких институција и одлучивања, као и анализирању актуелних догађаја у кључу својих сазнања. То што је предвидела долазећи преврат у Турској даје додатну тежину њеним ранијим тврдњама и валидност њеним синтезама и анализама, као и оптужбама на рачун мрачних радњи „дубоке државе“ САД и њених сателита.