Evo šta je Jovanović upisao u knjigu žalosti u Srebrenici

sorosovska poogan

Чедо да идеш у три пиичке маттерине.

j ebem te usta izdaj nicka cedo

„Ружно је то кад видиш себе, своје име, своје презиме, на споменику несталих…“ – каже на почетку трејлера за документарни филм Сенида Бећировић, Мила из Београда…

Мила/Сенида је девојчица нестала 1992. када је у место Цапарде (БиХ) ушла србска војска. Мала Сенида 1993. доспева у Београд где је усваја породица Јанковић и дају јој име Мила. Са 16 година Мила одлучује да потражи своју породицу. ДНК анализа потврђује да је она кћи Мухамеда и Сенаде Бећировић. Милина потрага је препуна нових рукаваца попут лавиринта, са врло честим сазнањима да је изречено превише лажи о судбини њених најближих, што за њу постаје све стресније и напорније.

Smrt dečaka Slobodana Stojanovića (11 ) u Srebrenici pokazala je koliko se mrzelo sve srpsko.On je pronađen sa šest izbijenih zuba gornje vilice i sa razrezanim trbuhom u obliku krsta, a ruke su mu do lakata bile odsečene.On se vratio u selo da uzme svog psa kojeg je zaboravio, kad su bežali od koljaća Nasera Orića.

Svedočenja dve petnaestogodišnje muslimanske devojčice(Vahida Dedić i Še,rifa Selimović), koje su iz Srebrenice pobegle na srpsku stranu u Bratunac gde su potražile spas, jer su ih silovali zlotvori Nasera Orića u Srebrenici…

Kristofer Džejms, analitičar britanskog „Morning stara“, u tekstu „Genocid ili propaganda“, 11. jula 2005. piše: „Snage zloglasnog muslimanskog komandanta Nasera Orića izazvale su masovno krvoproliće iz svog uporišta u Srebrenici, masakrirajući najmanje 1.300 srpskih civila i ranjavajući još nekoliko hiljada…“.Ugledni Holandski Institut za ratna istraživanja ( NIOD ) 2002. godine podneo je holandskom parlamentu iscrpan izveštaj o Srebrenici gde se , između ostalog , nalazi i sledeća konstatacija : ” Muslimanski borci iz Srebrenice napali su ukupno 79 srpska mesta na područjima Srebrenice i Bratunca.Mnogi od tih napada po svojoj prirodi bili su krvavi. Na primer , žrtvama su prerezani grkljani, bili su napadani vilama ili zapaljivani. Procenjuje se da je u ovim napadima pob,ijeno ili usmrćeno između 1.000 i 1.200 Srba, dok je njih oko 3.000 ranjeno ” .General Filip Morijon, vojni komandant UN u BiH 1992. i 1993, izneo je svoje ubeđenje da je napad na Srebrenicu bio “direktna reakcija” na masakre Srba od strana Nasera Orića i njegovih snaga.Monstrum Naser Orić nije mogao biti osuđen od Haškog tribunala, jer bi javnom mnjenju u svetu bilo jasno da je zločin nad muslimanima,a sada Bošnjacima, u julu 1995. godine predstavljao osvetu zbog prethodnih zlodela Orićevih snaga nad srpskim civilima.….

Najmlađa žrtva, Vladimir Gajić, imao je samo četiri godine.

U knjizi bivšeg poslanika Stranke demokratske akcije i predsednika Izvršnog odbora Srebrenice Ibrahima Mustafića („Planirani haos”):„ Kemo sa Pala nosio je po Srebrenici neku odsečenu glavu i plašio ljude.Zulfo (Tursunović) je niz grudi sastavio nožem bolničarku Radu, pri tom je pitajući gde joj je radio-stanica, više nisam imao hrabrosti da to gledam”.U knjizi je opisano i ubistvo Slobodana Zekića i njegove nepokretne majke Zagorke, koje je ub,io Emir Halilović i to tako što im je kundakom pištolja smrskao glave.Za ubistvo teško obolelog Krste Dimitrovskog i njegove supruge Velinke, prema saznanjima autora „Planiranog haosa”, odgovoran je Ejub Golić, komandant Samostalnog brdskog bataljona iz sela Glogova…itd…