Ovu hranu odmah izbacite: Sadrži otrov koji izaziva razne bolesti

Kao posledica savremenog načina života, u prilici smo da sve češće jedemo konzerviranu hranu. Brzina pripremanja kao i naglašen zvaničan stav proizvođača o najsavremenijim i posledično potpuno zdravstveno proverenim načinima pripremanja i pakovanja značajno idu u prilog ovakvom načinu ishrane. Ipak, izgleda da nije sve tako ružičasto kao što bi proizvođači želeli da predstave! Tako, nedavno objavljeno istraživanje u autoritativnom časopisu američkog udruženja lekara utvrđivalo je efekte korišćenja konzervirane hrane na koncentraciju potencijalno opasnih ma-terija u organizmu.

Grupa istraživača sa Univerziteta Harvard (SAD) je na uzorku od 75 studenata utvrdilo da unos konzervirane hrane u samo pet dana povećava koncentraciju bisfenola u organizmu i posledično u urinu za preko 1000%! Bisfenol se koristi u sprečavanju rđanja konzervi, široka je njegova upotreba i pri proizvodnji plastike, a utvrđena je povezanost koncentracije ove ma-terije u organizmu sa čitavim nizom zdravstvenih poremećaja, od povećanih kardiovaskularnih rizika do poremećaja u ponašanju dece. Izgleda da konzumiranje konzervirane hrane i nije tako bezopasno kako se želi predstaviti i, u slučaju da ne možete da potpuno apstinirate od ovakvog načina ishrane, barem proverite da li se u sastavu proizvoda ili pakovanja nalazi i bisfenol- poručuju autori!

Konzerviranje hrane – sprečavanje fizičkih promena hrane i njenog kvarenja (We eat what we can and what we can’t we can – industrijska poslovica američkih korporacija. U prevodu, jedemo šta možemo, a ono što ne možemo konzerviramo.) Kada su pitali petogodišnje dete šta je konzerviranje hrane, bez ustezanja je odgovoriolo – pa, stavljanje hrane u konzerve. Šta je za Vas konzerviranje hrane? Da li se plašite E brojeva? I u principu to je to. Hranu najbolje možete da sačuvata ako je stavite u konzervu. Pod konzervom se obično misli na metalnu, cilindričnu posudu koja je hermetički zatvorena, bez vazduha, i da nema anaerobnih bakterija. Ako je pakovanje rađeno pod aseptičnim uslovima hrana je jestiva i godinama. Naravno industrijska proizvodnja ne pravi tako dobre konzerve, pa se to praktično svodi na par godina. Bilo je slučajeva kada je konzervirana hrana prourokovala stotine smrtnih slučajeva. Baš tamo gde se očekivalo da ljudi dugo prežive na takvim namirnicama. Nije bila kriva hrana, već konzerva. Sadržavala je suviše olova.

Druga se-rija trovanja poznata je odavno. To su one naduvane konzerve, sa specifičnim šištanjem kada se otvore. Problem je zla bakterija (Clostridium roda) s čijim sporama živimo bez problema. Tu su, u zemlji, oko nas. Ali nije isto i kada su u hrani. Tada oslobađa neurotoksine. Ima 7 tipova neurotoksina. Neki od njih služe za ekspresno naduvavanje ispumpanih identiteta – Botoks, ili kako lepše “zvuči” Botox. Bilo kako bilo ovo je veoma opasna bakterija.