Nevidljivi brod

Budalastine.

23:04 26.01.2013. ________ Теслу уб-ио „Филаделфијски експеримент“, или на-цистички злочинац?!________ У њујоршком хотелу „Њујоркер“ одржана је тродневна меморијална научна конференција „Зашто је Тесла важан“,(у организацији Научне фондације „Никола Тесла“) посвећена лику и делу једног од највећих научника света, српског порекла, Николи Тесли, који је преминуо, пре 70 година, 7. јануара 1943. године. Сама смрт великог научника, и данас, седам деценија после, остала је загонетка, а бројни медији по белом свету, све чешће, објављу да Тесла није умро природном смрћу, већ да је хладнокрвно, али и с „дебелим разлогом“. Један од текстова који је „уздрмао истину“ о смрти великог научника српског порекла био је: ТЕСЛА УБ-ИЈЕН, ЈЕР ЈЕ САБОТИРАО ПРОЈЕКАТ ПУТОВАЊА КРОЗ ВРЕМЕ и други: НИКОЛУ ТЕСЛУ УБ-ИО ОТТО СКОРЗЕНИ… * * * * * * * * * *

* * * * * * * * * * Од када је Стивен Хокинг објавио да је путовање кроз време теоријски могуће, том причом су почели да се баве научници и уфолози, новинари и аутори писама читалаца – или готово све што може да говори или држи оловку у руци. Уосталом, тако је и настала култна СФ се-рија „Старгејт“ која се и данас приказује на ТВ станицама у Србији. Грозничаво је започела „шетња“ кроз старе архиве… И – посрећило се! „Филаделфијском експерименту“ кец је пао на једанаест – и то неколико пута. Како за сада, наравно, не постоји ниједан доказ путовања кроз време, за ову сврху може да послужи нешто што највише подсећа на доказ: дело и име неког недодирљивог ауторитета. У случају злосрећног разарача УС „Елдриџ“ стекло се и једно и друго.

* * * * * * * * * * Експеримент је добио такво име јер се случај одиграо у луци америчке морнарице у Филаделфији, 1943. године. Прва идеја је била да се покуша са пројектом невидљивог радара (стварање пулсирајућег магнетног поља да би се добио електромагнетски заштитни балон). Експеримент се, међутим, рђаво завршио. Уместо да брод постане радарски невидиљив, постао је оптички невидљив, а потом је, наводно, нестао кроз временски тунел. Када су генератори коначно престали да раде, брод се поново појавио. Неколико чланова посаде је откривено како бесциљно лута, несвесни где су и шта им се догодило. Други су остали, тумарајући по броду као да су невидљивим нитима везани за његову челичну структуру. Касније је то објашњено чињеницом да људи никада раније нису били изложени тако снажном утицају електромагнетског поља. За све који су гледали филм „Филаделфијски експеримент 1 и 2“, или су читали књиге Чарлса Берлица и Вилијама Мура, изјава Ал Биелека могла би да буде одлучујући тас на ваги.

* * * * * * * * * * Према његовој причи, „Филаделфијски експеримент“ се заиста догодио. Ако то ико може да посведочи, онда је то он, јер тврди да се налазио на палуби Елдриџа у време када се експеримент изводио! То је свакако више него убедљив разлог да му се верује – уколико би, наравно, могао да пружи било какав озбиљнији доказ. Биелек је једино открио да зна који су велики научници учествовали у експерименту: Никола Тесла: Он је руководио читавим пројектом (шифрованим под називом „Пројекат дуга“) све до 1942. године, када је намерно почео да га омета и саботира, а затим се потпуно повукао, пошто је схватио да ће морнарица и људе на броду употребити као заморчиће. Неколико месеци касније, Тесла је пронађен мртав у својој хотелској соби;

* * * * * * * * * * Др Џон фон Нојман: Наводно Теслин заменик и човек који је био задужен да 1947. обнови пројекат, пошто је од посаде из чувеног Рузвел инцидента добио неколико драгоцених информација. Биелек је тврдио да је тада из аналогног пројекат пребачен у дигитални; Томас Тоунсенд Браун: Један од највећих физичара света, познат по тзв. Бифелд-Брауновом ефекту, тенденцији кретања ка позитивном полу у кондензаторима великог електричног набоја. Мање је познат његов рад на електрогравитацији у коме је доказао да у лабораторијским условима, мали дискови губе тежину, па чак и лете, када поседују електростатички набој. По Биелеку, Браун је био задужен за специјални антенски систем на „Елдриџу“. Међутим, доживео је нервни слом, само два месеца пре почетка експеримента; Алберт Ајнштајн: Тих година, веровало се да је Ајнштајн одлучио да се потпуно повуче из научног рада. И заиста из тог периода не постоји ниједан његов објављен рад или бар научна изјава. Ипак, он је учествовао у пројекту у својству научног саветника.

EXPERIMENT PHILADELPHIA Dvadeset drugog juna 1943. godine, u devet sati ujutro, u filadelfijskom mornaričkom brodogradilištu, izdata je naredba da se uključe četiri elektromagnetna generatora koji će pokrenuti Vremenski Nulti Generator. Magloviti zelenkasti oblak počeo je da okružuje razarač USS Eldridge (DE 173). Kamere vojnih snimatelja i oči naučnika i vođa projekata nisu se odvajale od vojnog broda. Zaglušujuća buka generatora naglo se utišala. Razarac je nestao sa vidika. Dvadeset minuta kasnije "Eldridge" se ponovo pojavljuje. Posada broda je u šoku. Govore da su mogli vidjeti jedni druge, ali ne i brod. Pojedinci govore da su padali sa palube i histerično se smejali. Nekolicina je izjavila da su na kratko videli drugu luku, Norfolk bazu, da bi se sa vraćanjem oblaka, ponovo nasli u Filadelfiji. Tri meseca kasnije, eksperiment je ponovljen. Ovaj put sa novom posadom. Razarač ubrzo nestaje. I pojavljuje se. I nestaje, ovaj put bez vidljivog razloga i paljenja generatora. Kada se ponovo pojavio, pokazalo se da je posada pretrpela strašne posledice: neki su nestali da se više nikada ne vrate, neki su dobili teške opekotine, nekolicina je završila u ludnicama... Ovako bi otprilike izgledala legenda o "Philadelphia Experiment" u.

* * * Colorado Springs, leto 1899. Nikola Tesla (1856 1943) je čuo ritmičko otkucavanje na (svom izumu) radioprijemniku za niske frekvencije. Zapisuje u svoj dnevnik: "Bio sam stvarno prestrašen; bilo je u tom otkucavanju nečeg mističnog, da ne kažem natprirodnog, a ja sam bio sam u laboratoriji te noći... Premda nisam mogao dešifrovati njihovo značenje, bio sam siguran da ti signali nisu slučajni. U meni raste osećanje da sam prvi čovek koji je čuo signale sa druge planete." Američki Vrhovni sud je u leto 1943. doneo presudu u korist Tesline tužbe protiv Markonija da je Nikola Tesla stvarni izumitelj radioaparata. Za Teslu je ona dosla nekoliko meseci prekasno. Slična situacija je i sa tosterom, mikrotalasnom pećnicom, kompjuterom, uličnom rasvetom: stvarni pronalazač je Tesla, a ne Edison. On je pronačao rentgenske zrake godinu dana pre Rentgena, ili radar i neonsko svetlo decenijama pre industrijskog "otkrića". Nikola Tesla je tokom 1930 ih bio konsultant za američku mornaricu kroz NDRC (National Defense Research Committee). Slično kao i njegov rival Thomas Edison. Bio je angažovan na projektu broda koji bi bio elektronski nevidljiv neprijateljskim radarima. Inicijalna faza je započeta u Čikagu 1931. Dve godine kasnije, 1933. projekat je prebačen na Princeton University (Institution for Advanced Studies). Nakon početnog uključivanja u Projekat 1931. Tesla je dve godine bio odsutan. Na zahtev prijatelja (i američkog predsednika) FDR a ponovo se uključuje u Projekat sredinom 1930 ih koji dobija ime "Project Rainbow". Teslini specijalno dizajirani generatori i sistem radio frekvencije trebalo je da izgrade moćno elektromagnetno i radio frekventno polje. (Za gornjepomenuti Teslin angažman može se naći uporište u vojnim arhivama. Sada sledi priča iz pera Al Bielek a, kontroverzne ličnosti, koji piše o ovom projektu već decenijama.) "Tesla je postao vrlo zabrinut kada je saznao da će eksperimenti uključiti posadu brodova. Protestovao je govoreći da naučnici ne mogu ni pretpostaviti šta se može desiti sa posadom tokom eksperimenta. Tražio je vise vremena za istraživanja. Ali rečeno mu je da zaboravi na to. Rat je počinjao. Dobio je nalog da počne sa testiranjem. I tako, jednog hladnog martovskog dana 1942. godine, započeo je prvi pravi test. Generatori su uključeni na vojnom brodu. Pokušaj dostizanja nevidljivosti. I ništa se nije desilo. Test je predstavljao promašaj. To je dalo Tesli izgovor da napusti "Projekat Duga". Deset meseci kasnije, nađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi u New York u." (Priča zvuči uzbudljivo, ali mislim da nije istinita. Naime, nakon Teslinog početnog angazmana, malo je verovatno da je bio uključen u Projekat tokom ratnih godina. Prvo, zbog poodmaklog životnog doba. Drugo, njegovo zdravlje je bilo vrlo narušeno nakon automobilske nesreće sredinom 1930 ih. Treće, nije podnosio društvo zbog bojazni od virusa i bakterija. Četvrto, insistirao je daš novčanu pomoć Marku Twainu koji je godinama već bio mrtav... Teslu mogu lakše zamisliti kao Rada Šerbedžiju u zadnjoj epizodi istoimene se-rije u kojoj sedi na klupi u njojorškom parku i hrani golubove. Ali, nije isključeno da je samo posetio laboratorije 1942. o čemu postoji nekoliko nezavisnih svedočanstava.)

* * * Moze li išta u dvadesetom veku proći bez Alberta? Albert Einstein (1879 1955) je učestvovao u nizu projekata Instituta na Princeton u. Eksperiment "Duga" je delimično bio zasnovan na njegovoj "Ujedinjenoj teoriji polja". U svojim diskusijama sa dr. Rudolph Landenberg om, ekspertom u oblasti mina i torpeda, Einstein je predložio upotrebu elektromagnetnih polja kao moguću zaštitu od podvodnih projektila. Povežimo bizarni "Philadelphia Experiment" sa principima Ajnštajnove teorije. Ajnštajn u svojoj Teoriji premošćava jaz između mikro i makro kosmosa. Gledajući bazične prirodne grupe kao energiju, ma-teriju, vreme, prostor i gravitaciju, uočeno je da sve imaju nešto zajedničko: njihovi efekti se mogu pronaći i u atomu i u prostoru (svemiru). Ove grupe su jedinstvene sile, ali se naučno mogu podeliti na elektromagnetne i gravitacijske. Ajnštajn ih je počeo analizirati i povezivati u jednu teoriju još (u svojim mladim danima, 1905.) sa svojom čuvenom "Specijalnom teorijom relativnosti". Teorija (sumirana u čuvenom E=mc na kvadrat) pokazuje da svi sistemi/elementi/grupe koji se kreću na uniforman način, imaju iste vladajuće zakone. Na kosmičkom prostoru, gravitacijsko polje dolazi do Sunca i uzrokuje kretanje planeta oko njega. Na atomskom nivou, nukleus stvara elektromagnetno polje koje opet uzrokuje kretanje atomskih čestica oko njega. Sunce takođe ima elektromagnetno polje i svoje polove... kao što i atom ima svoje gravitaciono polje. Znači, reč je o ekvivalentima. I konceptima koji se prožimaju i prelamaju.

EXPERIMENT PHILADELPHIA Deset godina kasnije, 1915, Ajnštajn je objavio svoju "Generalnu teoriju relativiteta". Po njoj, kada svetlo (koje je elektromagnetna sila), uđe u gravitaciono polje, ono se savija. Stepen savijanja zavisi od mase i brzine gravitacionog tela. Pretočeno u projekat "Duga", htelo se postići sledeće: ujediniti ove sile i promeniti stanje jednog tela/objekta. Ako bi se uspelo stvoriti gravitaciono polje koje oscilira na elektromagnetnoj frekvenciji, onda bi sadržaj unutar polja ostao isti, ali bi se moglo uticati na pojedine objekte, brisati ih ili učiniti nevidljivim. Oni unutar polja bi vibrirali velikom brzinom i postali nevidljivi onima izvan polja. Elektromagnetno polje vibrira frekvencijom bliskom brzini svetlosti i stvara gravitaciono polje koje sprečava gubitak mase unutar polja i pretvaranje u čistu energiju. (Jednostavnije, onemogućava objekat ili bića unutar polja da se dezintegrišu.) Teorija pretočena u naučni pokušaj doista zvuči kao naučna fantastika. Ali, pokušajmo naučno objasniti principe rada uređaja kojima smo okruženi: laser, svemirske stanice ili obični TV. Rezultat će biti isti. Na teoriju će nam um reagovati skeptično. Ali, prisustvo samih uređaja nam se čini normalno, jer smo se navikli na njih. * * * Ako je teoretsko objašnjenje i mogućnost za "nevidljivi brod" postojala u prvoj polovini ovog veka, onda je realizacija zavisila samo od ulaganja. A svetski rat, gubici Saveznika na moru i postojanje kritične mase naučnog kadra, opreme i finansija, dovelo je do insistiranja na uspehu ovog projekta.

* * * Naturalizirani Mađar John Von Neuman (1903 1957), pionir na kompjuterskom dizajnu, kibernetici i razvoju atomske i hidrogenske bombe. On je, uz Teslu i Ajnštajna, treći teorijski i organizacijski stub Projekta.

* * * Razarač USS Eldridge (DE 173) porinut je u more 27. avgusta 1943. Prvu godinu službe je proveo na Atlantiku ploveći od Bermuda, preko Karipskih Ostrva do marokanske obale. Nakon toga je usledio transfer na Pacifik u blizinu japanske obale. Nakon rata, 1951. prodat je Grcima gde se nalazi i danas (u Pireju, i čeka da bude prodat u staro gvožđe.). Službeni brodski dnevnici su javno dostupni. Međutim, za prva tri meseca (27.08.43. 1.12.43.) stoji obaveštenje: "...the deck logs missing and therefore unavailable...". Slučajnost? Zapisnici "...nedostaju, i stoga su nedostupni..."? Prema grčkim podacima, brod datira iz juna 1943, a ne avgusta. I, napokon, vojni magazin "Jane", koji inače daje tačne datume porinuća svih američkih vojnih brodova, za "Eldridge" daje samo godinu (1943). To je jedini takav slučaj. Čemu konfuzija oko datuma? Verovatno leži u činjenici da su prvi testovi izvršeni u junu 1943, a onaj u kome brod stvarno nestaje, u oktobru 1943. Pa ako vojni podaci pokazuju da je brod pušten u pogon u avgustu, onda se lako eliminišu pitanja o njegovom navodnom učešću u eksperimentima dva meseca ranije. Zvanično objašnjenje je da tada broda nije ni bilo.

* * * Vojni komandni brod "S.S. Andrew Furuseth" bio je na osmatračkoj misiji uz "Eldridge" a. Brodski dnevnici vezani za pomenuti period "...have been destroyed by executive order!" Uništeni?! Prema čijem nalogu?

* * * Frederick Tracy, ratni veteran na vojnom brodu "USS Antietam" nalazio se u filadelfijskom doku tokom eksperimenta. On izveštava o službenom memorandumu koga je posadi njegovog broda pročitao kapetan. Memorandum je došao iz Kancelarije Sekretara Armije i u njemu stoji da "...svako pominjanje događaja od 28. oktobra 1943, u kome je "Eldridge" nestao, da bi se nakratko pojavio u Norfolk u, a zatim nanovo u Filadelfiji, biće smatrano činom izdaje". Naravno, posada "Antietam" a se dobro zabavljala dok je slušala ovaj Memorandum. Nešto kasnije, Tracy je čuo od kolega mornara i oficira da je kompletna posada "Eldridge" a zadržana u mornaričkoj bolnici Bethesda Naval Hospital bez mogućnosti komunikacije sa svetom.

* * * Elektroničar i oficir osiguranja Patrick Macey govori o epizodi iz 1945. kada su pregledani filmski ma-terijali koji su prikazivali tri bojna broda. "Dva manja broda kao da su energijom hranili onaj veći. Nakon nekog vremena, centralni brod - razarač, polako je počeo da nestaje u magličastom oblaku. Mogao se videti samo otisak na moru. Kada se polje ugasilo, brod se pojavio..."

* * * Carl M. Allen, mornar sa "S.S. Andrew Furuseth" govorio je o efektima eksperimenta na posadu broda, tokom i posle rata. "Ponekad bi trebalo i šest meseci da se mornari "odmrznu" od šoka. Nije reč o psiholočkom шoku, već efektu Hiper polja." Autor knjige "The Case for the UFO", dr. M.K. Jessup ističe da je "...eksperiment vrlo interesantan, ali poguban za ljude. Upotreba magnetne rezonance izmiče van kontrole. Reč je, zapravo, o transferu ma-terije u drugi nivo ili dimenziju i to bi moglo predstavljati prekretnicu, ako bi se moglo kontrolisati..."

* * *EXPERIMENT PHILADELPHIA U noći 20.04.1959. dr. Jessup je pronađen mrtav u svojim kolima. Prema policijskom izveštaju, auspuh je bio zatvoren tako da je ugljen dioksid ulazio u kabinu automobila. Autopsija nije nikada izvršena, nikakva poruka nije pronađena, a slučaj se vodi kao samoubistvo...

* * * Pokusajmo, jos jedamput, da sažmemo priču o eksperimentu. Originalna ideja je bila da se američki vojni brodovi učine nevidljivim za protivničke radare ili/i potpuno optički nevidljivim. Način da se to postigne bio je u korišćenju ogromnog magnetskog polja oko broda koji bi uzrokovao odbijanje ili savijanje radarskih i svetlosnih talasa oko broda. Eksperiment je dao uspešne rezultate s tim da su se desile nepredviđene pojave... Brod je i stvarno, nakratko, nestao i zatim se vratio. Došlo je do demate-rijalizacije i teleportacije... Što nije bila namera autora Projekta. U junu 1943. tone eksperimentalne elektronske opreme nalazile su se na "Eldridge" u: dva masivna generatora po 75 KVA, magnetni navoji, transformatori i ostali hardver koji je generisao elektromagnetna polja. Dvadeset drugog juna, u devet ujutro, generatori su uključeni, i brod je nestao na 15 ak minuta. Na povratku, posada je bila dezorijentisana i u šoku. Tri meseca kasnije, 28. oktobra 1943. u 17:15, izveden je finalni test sa novom posadom. Prvih nekoliko sekundi brod je, uz magličast oblak, bio jedva vidljiv. Onda potpuno nestaje. Pojavljuje se u Norfolk u, tamo nastaje uzbuna, lokalni vojni brodovi su u stanju pripravnosti. Nestaje iz Norfolk a, vraća se u Filadelphiju, deo posade je zauvek nestao, neki su potpuno stopljeni sa čeličnom ogradom na palubama, deo je nepovratno izgu-bio razum. Zašto je bitna činjenica što je eksperiment elektronske kamuflaže prerastao u "slučajnu" teleportaciju?